Хабл направио најдетаљнији портрет Андромеде до сада

У космичком пространству, Андромеда заузима посебно место. Док се већина галаксија услед ширења свемира удаљава од нас, она се приближава Млечном путу. Од Земље је удаљена око два и по милиона светлосних година и представља једну од најважнијих природних лабораторија за проучавање еволуције галаксија.

Најновија студија, објављена у часопису The Astrophysical Journal, показује да је Андромеда, позната и као М31, током последњих 500 милиона година постепено смањивала темпо настанка нових звезда.

Истраживање је засновано на огромној количини података прикупљених кроз два велика Хаблова пројекта – „Panchromatic Hubble Andromeda Treasury“ и „Panchromatic Hubble Andromeda Southern Treasury“.

Њиховим спајањем настао је најдетаљнији приказ Андромеде до сада, који обухвата око две трећине њеног диска и скоро 200 милиона појединачних звезда.

Андромеда је спирална галаксија веома слична Млечном путу, али је приближно двоструко масивнија. Управо због те сличности астрономи је проучавају како би боље разумели историју и могућу будућност наше галаксије.

Од бурне прошлости до мирније садашњости

Нови резултати добијају додатни значај када се посматрају у светлу Андромедине прошлости. Астрономи већ дуго знају да је ова галаксија пре око две милијарде година прошла кроз период интензивног стварања звезда. Тада је, према проценама, настала чак петина звезда које данас чине Андромеду.

Сматра се да је тај период био последица судара са мањом галаксијом, а један од главних кандидата за тај догађај јесте М32 – мала елиптична галаксија која данас кружи око Андромеде.

Нова анализа показује да је пре 500 милиона година Андромеда стварала звезде брзином од око једне масе нашег Сунца годишње. До пре 40 милиона година та стопа је већ била преполовљена, док данас износи свега око петину Сунчеве масе годишње.

Већина преостале активности одвија се у великом прстену гаса и прашине удаљеном око 32.000 светлосних година од центра галаксије. Научници сматрају да Андромеда не остаје без горива нагло, већ га постепено троши.

Истраживачи су анализирали и могући утицај галаксије М32. Подручја Андромеде која су јој најближа показују додатни пад активности, што указује да гравитациона интеракција можда има одређену улогу. Ипак, за коначне закључке биће потребна нова посматрања.

Хабл као космички архив

За овако прецизна мерења свемирски телескоп Хабл био је кључан. Астрономи су морали да анализирају појединачне звезде, јер оне представљају својеврсни фосилни запис историје галаксије.

Како је објаснио астроном Бен Вилијамс са Универзитета у Вашингтону, Хабл је једини телескоп који омогућава довољно високу резолуцију и довољно широко видно поље да се таква истраживања спроведу у Андромеди.

Будућност проучавања ове галаксије донеће нови телескопи. Свемирски телескоп Ненси Грејс Роман требало би да омогући још детаљнији поглед, са видним пољем много већим од Хабловог, док Џејмс Веб већ проучава скривене области формирања звезда у инфрацрвеном делу спектра.

За љубитеље астрономије, Андромеда остаје један од најлепших призора на ноћном небу. Током јесени може се видети голим оком као бледа мрља међу звездама.

Та удаљена светлост подсећа на догађај који ће променити изглед нашег неба. Према садашњим проценама, за око пет милијарди година Андромеда ће се сударити са Млечним путем. Две велике галаксије тада ће се спојити у нови, гигантски космички систем.