Први пут ван Сунчевог система откривен шећер повезан са пореклом живота

Ово откриће, забележено у облаку гаса Г+0.693-0.027, представља први пут да је овај шећер пронађен изван Сунчевог система и надовезује се на претходна истраживања која су у нашој галаксији идентификовала друге састојке погодне за настанак живота, попут воде.

Еритрулоза, која се састоји од четири атома угљеника, налази се и у малинама. Њено присуство у међузвезданом простору потврђено је помоћу радио-телескопа “Yebes” пречника 40 метара и ИРАМ пречника 30 метара у Шпанији, објавио је истраживачки тим у понедељак у часопису Nature Astronomy. Сигнал еритрулозе потврђен је поређењем са обрасцима добијеним у лабораторијским мерењима.

Иако се истраживачи често фокусирају на воду и угљеник у потрази за састојцима живота, шећери су такође од кључног значаја.

„Шећери су важни молекули у живим системима – обезбеђују енергију, учествују у изградњи важних биолошких структура и чине делове генетског материјала“, навели су истраживачи у саопштењу.

„До овог открића дошли смо захваљујући комбинацији изузетно осетљивих посматрања, широком опсегу фреквенција и веома прецизним лабораторијским спектроскопским подацима. Поред тога, наш астрономски циљ представља једно од хемијски најбогатијих подручја у галаксији, што значајно повећава вероватноћу оваквих открића“, рекао је коаутор студије Изаскун Хименес-Сера, истраживач Шпанског националног истраживачког савета, у имејлу за Лајв сајенс.

Додао је да је проналазак еритрулозе посебно важан за проучавање порекла живота, јер овај шећер мења конфигурацију треозе – још једног шећера за који се сматра да је био претеча првих нуклеинских киселина из којих су касније настали РНК и ДНК.

Шећер, свемир и све остало

Шећери су и раније откривани у метеоритима и узорцима астероида, посебно рибоза – основни градивни елемент РНК – и глукоза, производ фотосинтезе на Земљи. Недавно је, на пример, утврђено да узорци са астероида Бену, које је на Земљу допремила мисија OSIRIS-REx, садрже и рибозу и глукозу, што указује да су ови кључни састојци за живот присутни и на другим местима у Сунчевом систему.

До сада научници нису успевали да објасне како би еритрулоза могла да настане у условима који опонашају рану Земљу. Разлог је што лабораторијски експерименти дају недовољне концентрације овог шећера на површини пребиотичке, односно преживотне Земље.

Ново откриће еритрулозе у међузвезданом облаку гаса и прашине, међутим, сугерише да је овај шећер могао да настане у међузвезданом простору и да буде уграђен у стеновите планете попут Земље још у њиховим најранијим фазама формирања и развоја.

То значи да су рибоза, глукоза и еритрулоза можда биле део својеврсног „инвентара шећера“ на Земљи још пре него што се планета у потпуности формирала.

„Наши резултати указују да еритрулоза може настати од једноставнијих молекула на зрнцима космичке прашине, а затим постати део сложенијих хемијских система“, навели су истраживачи.

Ово „слатко“ откриће додатно јача теорију да су многи, ако не и сви, основни састојци неопходни за настанак живота распрострањени широм свемира.

„Један од најузбудљивијих наредних корака биће потрага за још сложенијим шећерима, као и за молекулима који су директни прекурсори РНК и другим биолошки важним једињењима“, рекао је Хименес-Сера за Лајв сајенс.

„Желимо да разумемо докле пребиотичка хемија може да напредује пре него што се планете уопште формирају и какав хемијски „инвентар“ млади планетарни системи наслеђују из међузвезданог простора“, закључио је он.