Први пут пронађен древни људски ДНК очуван на зидовима пећина

Праисторијска пећинска уметност представља један од најважнијих трагова о настанку људске креативности, али је до сада било готово немогуће повезати цртеже и гравуре са људима који су их створили.

За разлику од предмета који се проналазе у археолошким слојевима и који често садрже остатке древне ДНК, пећинска уметност налази се на зидовима, без непосредне везе са седиментима који омогућавају генетичке анализе. Управо због тога овај део људске културне баштине до сада је био, како наводе аутори, „изван домашаја палеогенетике“.

Међународни тим научника сада је, у студији објављеној у часопису Nature Communications, показао да људски ДНК може да остане очуван на зидовима пећина хиљадама година.

„Иако не можемо директно да повежемо трагове древног људског ДНК које смо пронашли са стварањем пећинске уметности“, објашњава Алба Босомс Меса, еволуциони антрополог са Института за еволуциону антропологију „Макс Планк“ (MPI-EVA).

„Ово је први доказ да људски ДНК може да остане очуван на зидовима пећина хиљадама година", додаје Босомс Меса.

Анализирано 11 пећина у Шпанији и Португалији

Истраживање је спроведено у оквиру пројекта First Art, чији је циљ да се савременим методама проучи најстарија пећинска уметност на свету.

Научници су анализирали 24 панела са пећинском уметношћу у 11 пећина у Шпанији и Португалији. Међу њима су били једноставни геометријски облици, линије, фигуративни прикази и отисци шака.

Поред зидова, испитивани су и седименти са подова пећина, где су се, како се претпоставља, припремали пигменти, као и птичја кост обојена црвеним окером, за коју се сматра да је служила као својеврсни аерограф - мали ручни алат.

Током анализе откривен је и ДНК кита на једном локалитету, што, према ауторима, указује да су ове животиње вероватно биле ловљене ради исхране.

Од укупно 120 узорака са зидова пећина, само пет је садржало људски ДНК.

Само два узорка садржала су искључиво људски генетски материјал, што указује да је он највероватније доспео директним контактом, попут додира рукама, пљувачке приликом употребе коштаног аерографа или других телесних течности.

Преостала три узорка садржала су и животињски ДНК, што указује да су генетски трагови вероватно донети водом.

Занимљиво је да су четири од пет позитивних узорака пронађена на необојеним деловима пећинских зидова, који су у истраживању служили као контролни узорци.

Истовремено, са коштаног аерографа није издвојен древни ДНК, највероватније зато што је сигнал био прекривен савременом људском контаминацијом.

Нова могућност за истраживање праисторијских људи

Само један панел са пећинском уметношћу дао је древни људски ДНК, што указује да је овакво очување ретко.

Међутим, узорак је био прекривен калцитом, минералом који гради кречњак и мермер, па научници сматрају да би управо таква места могла бити најперспективнија за будућа истраживања.

„С обзиром на огромну осетљивост савремених техника анализе древног ДНК, желели смо да проверимо да ли ова врста контакта може да остави трагове ДНК у пећинској уметности, што би нам потенцијално омогућило да добијемо генетске профиле њених стваралаца“, наводи археолог и стручњак за пећинску уметност Хиполито Кољадо Хиралдо, коаутор студије.

Анализе су показале да је ДНК издвојен у пећини Коварон у Шпанији припадао савременом човеку и западној ловачко-сакупљачкој генетској групи, која је била распрострањена на Пиринејском полуострву.

Аутори истичу да ће бити потребно додатно усавршити методологију.

„Иако су први резултати охрабрујући, мислим да би наш приоритет сада требало да буде усавршавање метода и разумевање услова у којима можемо очекивати већу стопу успеха“, каже Алба Босомс Меса.

Истраживачи верују да би будућа испитивања могла да понуде одговоре на нова питања.

„Ко је додирнуо овај зид? Да ли је то био мушкарац или жена? Којој популацији су припадали? Колико су далеко древни људи залазили у дубоке пећинске системе?“, пита Матијас Мајер, палеогенетичар са Института „Макс Планк“ и један од руководилаца истраживања. Он закључује: „Ово је тек почетак".

„Сада знамо да су зидови пећина генетске архиве прошлог људског присуства. Следећи корак је тестирање већег броја локалитета, различитих стилова уметности и техника, посебно отисака шака и фигуративне уметности у пећинама са добрим условима за молекуларно очување, у мери у којој то дозвољава минимално инвазивно узорковање".