Мали мозак и старење: Како „заборављени" део мозга чува бистрину ума у позним годинама

Церебелум (Cerebellum) наборана структура смештена у дну лобање, коју зовемо мали мозак, могао би бити кључни савезник у очувању менталне оштрине како старимо. Иако чини свега десет одсто укупне запремине мозга, садржи више од три четвртине свих неурона, што указује на његову изузетну важност.

Најновија истраживања показују да региони у задњем делу малог мозга који су отпорни на смањење током старења директно доприносе бољим менталним функцијама, односно когницији. Ова веза остаје снажна чак и код особа у раним фазама Алцхајмерове болести, наводе истраживачи у студији објављеној у часопису Nature Neuroscience.

Открића из свеобухватне анализе

У новој студији, тим научника је прво анализирао снимке мозга и резултате когнитивних тестова више од 700 одраслих особа из Сједињених Америчких Држава, чији су подаци прикупљени у оквиру пројекта "Human Connectome", иницијативе за мапирање мозга.

Тестови су мерили способности попут краткорочног памћења, пажње, језичких вештина и визуелизације тродимензионалних објеката. Уочен је јасан тренд: иако се мали мозак генерално смањује са годинама, већи волумен, посебно у задњим регионима, био је повезан са бољим резултатима на когнитивним тестовима.

Овај тренд је остао постојан чак и након прилагођавања података како би се узеле у обзир разлике у нивоу образовања учесника, наводе неуролози са Универзитета Принстон, предвођени проф. Фредериком д'Олером Укиљасом. Да би потврдили своје налазе на већем узорку, истраживачи су пронашли исту везу код више од 35.000 одраслих особа чији се подаци налазе у Биобанци Уједињеног Краљевства, огромној биомедицинској бази података.

Према речима проф. Укиљаса, налази указују на то да већи мали мозак помаже у очувању когниције у старијој доби. Снимци су потврдили да већи церебелуми имају више можданог ткива и веза између нервних ћелија, што би могло да објасни овај заштитни ефекат.

Више од центра за равнотежу и кретање

Иако се традиционално сматрао центром за контролу покрета, научници данас знају да је мали мозак кључни играч у сложеним когнитивним процесима. Нова сазнања представљају промену парадигме, померајући фокус са искључиво моторичких на више когнитивне функције.

Истраживања су показала да је мали мозак интегрисан у неуронске мреже које подржавају извршне функције попут планирања и радне меморије, просторну когницију, као и процесуирање језика. Колико је његова улога важна сведочи и клиничко стање познато као „Церебеларни когнитивно-афективни синдром" (ЦЦАС), које се јавља код особа са оштећењем малог мозга и карактеришу га управо дефицити у овим когнитивним и емоционалним доменима.

Да би проверили да ли се заштитни образац јавља и код неуродегенеративних болести, тим се окренуо подацима око 1.350 одраслих особа из САД и Канаде, учесника Иницијативе за неуроснимање Алцхајмерове болести. Од тог броја, 644 особе су већ имале висок ниво амилоидних плакова, који су главно обележје ове болести.

Резултати су показали да је у раним фазама болести, пре значајног накупљања плака, већи мали мозак такође био повезан са бољим когнитивним резултатима. Ово сугерише да мали мозак доприноси такозваној „когнитивној резерви" – способности мозга да компензује оштећења и одржи функцију упркос патолошким променама.

„Мали мозак би могао да компензује део штете коју наноси Алцхајмерова болест - али само до одређене тачке", објашњава проф. Укиљас.

За сада, истраживачки тим не може са сигурношћу да тврди да већи волумен малог мозга „узрокује“ боље когнитивне способности, јер студија показује корелацију, а не узрочно-последичну везу. Такође, налази се можда не могу применити на општу популацију, јер већина података потиче од белаца са високим нивоом образовања.

Ипак, идеја да мали мозак функционише као когнитивна резерва отвара нове путеве за разумевање здравог старења и отвара врата будућим истраживањима о начинима јачања ове резерве. Професор Фредерик д'Олеир Укиљас остаје оптимистичан.