Шта ако се јаве ванземаљци: научници донели нова правила

Иако су приче о „малим зеленим људима“ углавном остале део популарне културе, могућност постојања интелигентних цивилизација негде у свемиру и даље је озбиљна научна тема међу астрономима.

Према речима аутора нових смерница, њихов циљ је да спрече преране и непроверене објаве и да научницима понуде јасан оквир за потврђивање и саопштавање евентуалних открића.

„Надамо се да ћемо избећи ситуације у којима истраживачи прерано објављују да су открили ванземаљце, али истовремено желимо да јавност зна да нам је стало до отворености и транспарентности“, наводи професор Мајкл Гарет, директор Центра за астрофизику Џодрел Бенк и председник комитета Међународне академије астронаутике за потрагу за ванземаљском интелигенцијом (SETI).

Питање није да ли, већ када

Иако део научне заједнице и даље сумња да ће ванземаљски живот икада бити откривен, Гарет сматра да је проналазак неког детектованог сигнала само питање времена.

„Не знам да ли ће се то догодити ове године, следеће године, у наредној деценији или веку. Али једног дана неко ће нешто пронаћи – вероватно неко ко уопште није тражио ванземаљце, већ је проучавао протопланетарне дискове или нешто слично“, каже Гарет.

Према његовим речима, нове смернице намењене су управо таквим истраживачима који би се изненада могли наћи пред открићем од огромног значаја и запитати се шта оно заправо значи и какве последице може имати.

Друштвене мреже промениле правила игре

Нови протоколи представљају ажурирање смерница које су први пут објављене 2010. године. Они прописују начин провере могућих доказа о постојању интелигентних ванземаљских бића, поступак јавног саопштавања открића, као и чување и размену података.

Гарет истиче да је у последњих 15 година дошло до експлозије друштвених мрежа, што је значајно променило околности.

„Тада се чинило да су друштвене мреже нешто изузетно позитивно. Данас знамо да са њима мора да се поступа веома пажљиво. Ако се појави неочекиван сигнал, гласине би могле веома брзо да измакну контроли“, упозорава професор.

Због тога је, додаје, важно да научници контролишу начин на који се информације представљају јавности како не би дошло до погрешних тумачења или искривљавања чињеница.

Транспарентност, али тек после провере

Ипак, Гарет наглашава да транспарентност остаје једно од основних начела.

„Многи људи верују да се овакве ствари крију од јавности и да су реч о државним тајнама. Не мислим да је то тачно. Ми у SETI заједници желимо да покажемо да смо отворени и транспарентни, али исто тако желимо да све пажљиво проверимо пре него што узбунимо јавност“, истиче проф. Гарет.

Протоколи наглашавају да истраживачи морају да уложе максималан напор да потврде аутентичност сваког сигнала. Извештаји о верификацији треба да прођу стручну рецензију, а подаци који су коришћени у провери морају бити доступни јавности.

Истовремено, научне институције и организације позивају се да активно сарађују са медијима и корисницима друштвених мрежа, а све реакције морају бити брзе, тачне и искрене.

Безбедност научника постала нова тема

Једна од новина у односу на смернице из 2010. године односи се на заштиту научника.

Протоколи предвиђају да истраживачи имају право да одбију медијске наступе, док се институцијама препоручује да предузму мере ради њихове безбедности.

„Мислим да 2010. нико није озбиљно размишљао о личној безбедности научника. Данас је много лакше открити где људи раде и живе, па је то постало важно питање“, каже Гарет.

Лажне узбуне и подвале

Иако смернице нису правно обавезујуће, њихов значај је велики, сматра Гарет, јер је и раније било случајева који су узбуркали јавност.

„Још увек постоји извесна доза подсмеха када кажете да тражите ванземаљске цивилизације, чак и међу колегама астрономима. Зато желимо да ову тему третирамо што озбиљније и да смањимо број лажних тврдњи о открићима. То је важно за кредибилитет нашег рада“, наглашава професор.

Да ли би требало да нас буде страх

Објављивање нових смерница поклопило се са премијером новог филма Стивена Спилберга Дан открића, који се бави питањем да ли, како и када човечанству треба саопштити да ванземаљци постоје.

Колико би евентуални сигнал требало да забрине људе, зависи и од тога одакле долази.

Према Гаретовим речима, сигнал удаљен неколико хиљада светлосних година могао би да буде охрабрујућ, јер би вероватно потицао од цивилизације која је достигла висок технолошки ниво и успела да опстане хиљадама година.

„Али ако бисмо открили нешто одмах изван Сунчевог система, то би вероватно било прилично застрашујуће“, додаје он.

Тајност је практично немогућа

Професор Крис Линтот са Универзитета у Оксфорду, који није учествовао у изради документа, али је коментарисао раније верзије, поздравио је нагласак на транспарентности.

„У пракси, вест о било каквом потенцијалном сигналу готово сигурно би процурила много пре него што бисмо могли са сигурношћу да кажемо о чему је реч. За проверу таквог сигнала морале би да буду укључене опсерваторије широм света, што значи стотине, ако не и хиљаде људи. У таквим околностима, чување тајне било би веома тешко, ако не и немогуће“, истиче Линтот.

Додаје да се нада да ће нове смернице подстаћи научнике да свој рад, као и у другим областима науке, обављају јавно и да што више људи укључе у „авантуру трагања за животом у свемиру“.

Поуке из прошлости

Историчарка науке др Ребека Шарбоно из Института SETI истиче да нове смернице настављају дугогодишњу традицију залагања за одговорно и транспарентно саопштавање научних открића.

Она подсећа на случај из 1965. године, познат као „инцидент CTA-102“, када је погрешно протумачен радио-сигнал изазвао глобалну медијску помаму због могућег контакта са ванземаљцима.

„Тај догађај је један од разлога због којих су настали први принципи комуникације. Подсећа нас, као што је то недавно показала и пандемија ковида, колико ствари могу поћи по злу када не постоји јасан оквир за саопштавање неизвесних научних сазнања“, наглашава др Шарбоно.

„Свет се непрестано мења, а принципи се пишу и ажурирају тако да одражавају ту стварност“, закључује историчарка.