Осми путници на летовима за Марс, Црвену планету би могле да колонизују гљивице

„То не значи да је контаминација Марса вероватна, али нам помаже да боље квантификујемо потенцијалне ризике опстанка микроорганизама. Микроорганизми могу поседовати изузетну отпорност на стресне услове околине“, каже микробиолошкиња Кастури Венкатесваран из Насине Лабораторије за млазни погон.

Када шаљемо сонде да истражују Сунчев систем, оне могу ненамерно понети и облике живота.

Иако поступци деконтаминације смањују број микробних спора које „шверцују“ пут, ни најбоље праксе не могу у потпуности да уклоне проблем. Према важећим смерницама, на летелицама које иду ка Марсу не би смело бити више од 300 спора по квадратном метру.

Очекује се да би било шта што је еволуирало милијардама година у земаљским условима тешко преживело пут кроз свемир на спољашњој страни ракете. Међутим, врсте које су довољно отпорне да преживе деконтаминацију унутар летелице могле би уједно бити и најспремније да издрже путовање кроз свемир.

Већина истраживања у том правцу фокусирала се на бактерије, које стварају споре које функционишу као својеврсни „чамац за спасавање“ или капсула за преживљавање када услови постану неповољни. Насупрот томе, гљивицама је посвећено мање пажње у истраживањима планетарне заштите, иако су неке показале отпорност у екстремним условима.

Према Уговору о свемиру Уједињених нација из 1967. године, свако истраживање свемира мора предузети кораке како би се избегла штетна контаминација других светова. То значи да морамо знати који потенцијални загађивачи могу реално „стопирати“ кроз Сунчев систем и настанити се на другој планети или сателиту.

Венкатесваран и њене колеге узели су брисеве из Насиних чистих соба коришћених у програму Марс 2020 како би боље разумели потенцијалну претњу од гљивица. Конкретно, желели су да идентификују гљивичне споре, такозване конидије, и утврде да ли би неке од њих могле преживети симулиране услове свемирског путовања.

Чак су и деконтаминиране чисте собе дале 27 сојева гљивица.