Политика, теорије завере и свемир – постоје ли ванземаљци и зашто се приче о њима увек враћају

Приче о ванземаљцима, неидентификованим летећим објектима и теоријама завере поново су у жижи јавности, подстакнуте најавама о могућем објављивању поверљивих докумената и политичким дешавањима у САД, као и потезом Америчке агенција за сајбер безбедност која је регистровала веб домене alien.gov и aliens.gov.

Ипак, стручњаци упозоравају да је неопходно направити јасну разлику између научног приступа и популарних тумачења.

Популаризатор науке и астрономије Бранко Симоновић истиче да је само питање „вере“ у ванземаљце погрешно постављено: „Најважније питање од кога треба почети и размишљање и причу о овој теми јесте та вера“.

Према његовим речима, уместо вере, прикладније је говорити о поверењу и рационалном приступу: „Најпоштенији одговор био би нека врста суздржаности или, да кажемо, непристајања уз те искључиве категорије.“

Симоновић наглашава да наука тренутно нема доказе о постојању ванземаљског живота. „Заиста у овом тренутку не постоји ништа у том смислу. Такође, никада нећемо доказати да ванземаљци не постоје. Нисмо у стању да докажемо нешто тако. Али да ли постоје то остаје да се види и у том смислу треба бити проактиван.“

НЛО је само неидентификован објекат, не доказ о ванземаљском животу

Када је реч о неидентификованим летећим објектима, Симоновић указује на честу забуну у јавности. „Кад говоримо о НЛО-има и целој овој причи, ту је веома важно раздвојити две ствари: НЛО није једнако ванземаљци, НЛО је само оно што нисмо били у стању да идентификујемо“, објашњава Симоновић.

Према његовим речима, пријаве о неидентификованим појавама су честе, али већина има рационално објашњење, чак преко 90 одсто  је решених случајева. Број лажних пријава је, како истиче, релативно мали, мање од један одсто.

Ипак, управо велики број сведочења указује на нешто друго: „Постоји очигледно потреба да се учитавају значења, тумачења“, каже гост Јутарњег програма, наглашавајући да људи често пројектују сопствене страхове и очекивања.

Симоновић сматра да су приче о ванземаљцима у великој мери одраз друштва и времена у коме настају. „НЛО је увек нека врста рефлексије културе, односно рефлексија савременог футуризма“. У том контексту тумачи и честе наративе о „добрим“ и „лошим“ ванземаљцима, летећим тањирима, који се, како каже, уклапају у политичке оквире одређених епоха, попут Хладног рата.

Говорећи о савременим дешавањима, указује на везу између глобалних криза и пораста интересовања за ову тему. „Сваку велику кризу прате, између осталог, и ванземаљци“, наводи Симоновић, додајући да такве приче често имају популистички карактер.

И у најудаљенијим племенима има интересовања за ванземаљце

Сличан став дели и путописац Виктор Лазић, који се у програм укључио из Гвинеје Бисао. Он истиче да интересовање за ове теме постоји широм света, без обзира на степен развоја друштва. „Ви бисте се зачудили, одете у најдаље племе на планети, и ви ћете видети на кући од блата сателитску антену“, каже Лазић.

Према његовим речима, чак и у заједницама без стабилне инфраструктуре, људи прате глобалне теме: „Они ће у најдаљем племену укључити неки мали уређај и гледати и слушати о Епстину, о Америци, о Доналду Трампу и о ванземаљцима“.

Лазић наглашава да се у различитим културама појаве могу тумачити на различите начине, укључујући и древне цртеже. „У тим знаковима теоретичари завере често могу да виде и препознају неке знакове који би можда могли да их упуте на то да је било неког контакта са ванземаљцима“, каже Лазић.

Ипак, путописац остаје на страни научног приступа: „Нисам поборник теорија завере и пре сам за то да се верује науци“.