Научници на прагу открића нове категорије планета – течне, растопљене неповољне за живот

Астрономи су идентификовали планету сачињену од растопљене лаве, што сугерише постојање потпуно нове категорије течне планете.

Удаљени свет, познат као L98-59d, је око 1,6 пута већи од Земље и кружи око мале црвене звезде удаљене 35 светлосних година. Астрономи су у почетку мислили да планета можда крије дубок океан течне воде, али најновија анализа сугерише да би могла бити фундаментално другачија од свега што је раније виђено.

„Читаво је у кашастом, растопљеном стању, као меласа. Вероватно је и језгро ове планете растопљено“, рекао је др Харисон Николс, астрофизичар Универзитета у Оксфорду.

Површинске температуре могле би да достижу врелих 1.900 степени Целзијуса, велики таласи вероватно се крећу преко океана магме изазвани плимским силама суседних планета, а осећао би се и смрад покварених јаја због атмосфере богате водоник-сулфидом. Општи услови се не сматрају повољним за живот.

„Ако постоје ванземаљци који би могли да живе у лави, то би било феноменално, али не мислим да је могуће да је настањива“, истакао је др Николс.

Планете ван нашег Сунчевог система су превише удаљене да бисмо могли да их фотографишемо или досегнемо роботским свемирским летелицама. Донедавно, астрономи су могли да праве само грубе процене величине, густине и температуре ових удаљених светова пратећи њихове силуете док пролазе испред своје звезде.

Међутим, свемирски телескоп Џејмс Веб је довољно моћан да мери светлост звезда филтрирану кроз атмосферу планете како би дао очитавање који су гасови присутни.

Раније су таква посматрања открила да L98-59d има атмосферу богату сумпором која је изгледала у супротности са тим да је то стеновито или водено небеско тело – две конвенционалне категорије у које би планета његове величине обично спадала.

Ниједна од њих не би могла да одржи атмосферу сумпора током скоро пет милијарди година колико планета постоји.

Користећи напредне компјутерске симулације, најновија истраживања реконструисала су историју планете од времена након њеног рођења до данас. Ово је указало на то да L98-59d има глобални океан магме који се протеже хиљадама километара испод њене површине и можда и растопљено језгро.

„Ову планету можете заиста објаснити само ако у себи има такав дубоки океан магме“, рекао је Николс. „Океан магме ефикасно складишти гасове и штити их од физичких процеса током којих би они нестали.“

Живот на течним планетама вероватно немогућ

Налази, који указују на то да би растопљене планете могле бити прилично честе, сугеришу да би астрономи можда требало да буду опрезнији приликом означавања егзопланета као потенцијално настањивих.

„Неке планете у такозваној настањивој зони можда уопште нису баш настањиве, можда су то овакве растопљене планете“, рекао је Николс. „Иако је мало вероватно да ова растопљена планета пружа услове за живот, она одражава широку разноликост светова који постоје ван Сунчевог система. Тада се можемо запитати, које друге врсте планета чекају да буду откривене?“

Др Џо Барстоу, планетарна научница на Отвореном универзитету која је била укључена у посматрања L98-59d помоћу телескопа Џејмс Веб, рекла је да најновији рад пружа могуће објашњење.

„Разговарали смо о томе да је могуће да је у питању егзопланета која подсећа на Јупитеров месец Ио, са много вулкана изазваних загревањем услед плиме. Овај рад сугерише да би стање могло да буде још екстремније“, рекла је др Барстоу.

Резултати истраживања објављени су у часопису Nature Astronomy.