Апсолутно изненађење – лобање хомо еректуса откривене у Кини су 600.000 година старије него што се мислило

Три лобање хомо еректуса које су раније откривене у Кини потичу од пре 1,8 милиона година, што значи да су око 600.000 година старије него што се првобитно мислило, показује ново истраживање.

Ово откриће учинило је лобање из Јунксијана, из провинције Хубеј, најстаријим доказом о нашим раним људским сродницима, познатим као хоминини, у источној Азији, наводи се у истраживању објављеном у часопису Сајенс адвансес.

Коаутор студије Кристофер Беј, професор антропологије на Универзитету Хаваји у Манои, рекао је за Лајв сајенс да је осетио „апсолутно изненађење“ када је први пут видео резултате анализе. Ова старост могла би натерати стручњаке да преиспитају датум појаве врсте хомо еректус, за који се верује да се догодио пре око два милиона година у Африци.

„То значи да морамо размотрити померање порекла хомо еректуса уназад“, на око 2,6 милиона година, навео је Беј у имејлу.

Хомо еректус се дуго сматрао првим људским сродником који је напустио Африку, а фосили стари између 1,78 и 1,85 милиона година пронађени на локалитету Дманиси у Грузији представљају најранији доказ присуства људи у Азији. Међутим, камени алати откривени на два налазишта у Кини, датирани на 2,1 и 2,43 милиона година, закомпликовали су ту слику, јер су старији од периода у којем су стручњаци сматрали да је настао хомо еректус.

Тачан датум три лобање из Јунксијана, које су пронађене између 1989. и 2022. године, дуго је био предмет расправа. Раније се сматрало да су старе око милион година, на основу старости животињских зуба пронађених у њиховој близини, иако их је једно истраживање датирало на око 1,1 милион година користећи електронску спин резонанцу и уранијумско-серијско датирање. Када се указала прилика да се на налазишту примени нова техника датирања, Беј и његове колеге сматрали су да је то добра прилика да поново размотре ово питање.

Њихов тим користио је технику познату као датирање космогеним нуклидима у седименту како би одредио старост кварца пронађеног у слојевима седимента у којима су лобање откривене. Ова метода датирања мери време полураспада две хемијске варијанте – алуминијума-26 и берилијума-10, како би утврдила колико је времена прошло од када је кварц био изложен космичком зрачењу.

Метода је показала да су фосили хоминина стари приближно 1,77 милиона година, што је око 600.000 година више од најстаријег раније предложеног датума за то налазиште, рекао је Беј.

Пошто је нови датум млађи од камених алата откривених на другим местима у Кини, и даље постоји велики временски јаз од око 600.000 година између најранијих фосилних доказа и најранијих доказа о алатима, додао је Беј.

Међутим, како је овај датум временски близак фосилима из Дманисија у Грузији, резултати сугеришу да се хомо еректус релативно брзо ширио широм Азије. Ипак, величина и облик лобања из Јунксијана показују да су ови хоминини имали већи мозак од оних пронађених у Дманисију, упркос томе што су приближно исте старости.

„То указује на значајне разлике међу раним хомининима изван Африке“, изјавила је за Лајв сајенс Карен Баб, професорка анатомије на Мидвестерн универзитету у Илиноису, која није учествовала у новој студији.