Загонетна гробница из викиншког доба – костури, лобање и остаци џина који је имао операцију мозга

Током лета 2025. године, тим професионалних археолога и студената ископао је јаму током обуке у парку Вандлбери кантри, око пет километара јужно од Кембриџа. Ранија археолошка истраживања на том подручју открила су утврђење на узвишењу из гвозденог доба које је коришћено у другом веку. Управо изван тог утврђења археолози су открили јаму димензија четири са једним метром.

На том месту археолози су пронашли четири потпуна људска скелета, неколико лобања без тела и гомилу костију ногу, све од младих мушкараца, навели су истраживачи Универзитета у Кембриџу. Комбинација одсечених глава и удова, као и докази да су неки од људи били везани, указују на то да су ове особе настрадале насилном смрћу, истакао је археолог Оскар Олдред. Међутим, јама је веома необична јер садржи и потпуне и раскомадане остатке.

„Могуће је да су неки од раздвојених делова тела раније били изложени као трофеји, а затим сакупљени и сахрањени заједно са погубљеним или на други начин убијеним особама“, рекао је Олдред. Додао је да су поједини делови тела „можда већ били у стању распадања и буквално се распадали када су положени у јаму“.

Током деветог века подручје данашњег Кембриџа било је својеврсна „гранична зона“ у ратовима између Саксонаца и Викинга. Један костур је методом радиоактивног угљеника датиран у периоду између 772. и 891. године, па се сумња да је јама повезана са тим сукобима.

Међутим, недостатак повреда карактеристичних за средњовековне борбе указује да мушкарци из јаме вероватно нису погинули у бици. „Сахрањени су можда били жртве телесног кажњавања, што би могло бити повезано са Вандлберијем као светим или познатим местом окупљања“, навео је Олдред.

„Било је потресно искуство препознавати све више раздвојених костију и схватити размере патње која се догодила“, написала је у саопштењу Грејс Грандфилд, студенткиња основних студија у Кембриџу која је учествовала у ископавањима.

Џин са рупом у лобањи

Један костур, пронађен лицем према земљи у јами, пружио је истраживачима увид у здравствене проблеме те особе.

Тело мушкарца који је имао између 17 и 24 године у тренутку смрти показало је да је можда био висок око 1,95 метара, што је изузетна висина у време када је просечна висина мушкараца износила око 1,68 метара. На лобањи је такође имао овалну рупу пречника око три центиметра, што би могло бити повезано са његовим необичним растом.

„Та особа је можда имала тумор који је утицао на хипофизу и изазвао прекомерно лучење хормона раста“, изјавила је у саопштењу Триш Бајерс, остеолог са Универзитета у Кембриџу.

Гигантизам је стање које карактерише прекомерна производња хормона раста током адолесценције и обично је узроковано аденомом, бенигним тумором који притиска жлезду. Вишак хормона раста доводи до изузетно великог раста код деце. Ово стање може оптеретити крвоток и скелетни систем, који морају да одржавају велико и тешко тело.

„Такво стање у мозгу довело би до повећаног притиска у лобањи, што изазива главобоље“, рекла је Бајерс. Због тога је можда била потребна врста операције мозга позната као трепанација, током које се у лобањи буши или струга отвор како би се изложиле заштитне мембране мозга.

Рупа у лобањи мушкарца можда је била покушај да се ублажи притисак на мозак, што „није неуобичајено код повреда главе и данас“, додала је Бајерс.

Одељење за археологију Универзитета у Кембриџу и Кембриџка археолошка јединица већ годинама организују студентска ископавања у Вандлберију, али је ово први пут да су људски остаци откривени још од 1976. године. Откриће је приказано у недавној епизоди емисије Би-Би-Сија Digging for Britain.

Планирана су даља научна испитивања 10 костурова. Стручњаци намеравају да користе ДНК и хемијске анализе како би истражили здравље и порекло ових људи. Резултати би такође требало да утврде да ли су преминуле особе биле викинзи.