Роскосмос открио свемирску божићну јелку на Бадње вече

„У сазвежђу Једнорога налази се невероватно подручје формирања звезда – маглина NGC 2264, названа „Божићна јелка“ због сличности са празничном јелком. Њена структура подсећа на божићну јелку украшену блиставим „венцима“ од маглина и „звезда“, наводи се у публикацији.

Примећено је да „божићна јелка“ укључује конусну маглину, која изгледа као мала обрнута божићна јелка, и маглину „Лисичје крзно“.

Фотографију исте маглине је 25. децембра објавила и Наса, коју формирају нове звезде у региону NGC 2264, који се налази око 2,7 хиљада светлосних година од Земље.

Укупна дужина „космичке божићне јелке“ када се посматра кроз телескоп достиже 1,5 степени – отприлике ширину три пуна месеца, што одговара скоро 80 светлосних година у стварном свемиру.

Светле, новоформиране звезде емитују водоник, формирајући црвене емисионе маглине. Тамни облаци прашине стварају сенке, а мрље прашине у близини врелих звезда рефлектују њихову светлост, формирајући плаве рефлексионе маглине. У центру јата налази се променљива звезда S Monocerotis, окружена приметним плавим сјајем рефлектоване светлости.

Према подацима Института за истраживање свемира Руске академије наука, током 358 дана од почетка године, геомагнетски поремећаји су забележени у 69 наврата, што значајно премашује бројку из 2024. године (44 дана) и упоредиво је са рекордним вредностима из 2015 – 2016.

Укупан број дана са геомагнетним поремећајима, када је Kp индекс (мера геомагнетске активности) достигао свој максимум, био је 164 – 75% већи него прошле године. Ово је највећа бројка од 2005. године, када је забележено 169 таквих дана.