Бодљикави диносаурус – најстарији фосил анкилосауруса пронађен у Мароку

Телесне грађе сличне тенку, прекривен „панцирима“ и бодљама дужине палица за голф по врату, Spicomellus afer више личи на покемона него на живо биће. Палеонтолози су открили да је овај бизарни диносаурус, пре 165 милиона година, лутао плавним равницама данашње северне Африке.

Фосил, најстарији познати примерак анкилосауруса, откривен је у близини града Булеман у централном Мароку. Његов екстравагантни оклоп довео је у питање постојеће теорије о томе како су еволуирали анкилосауруси, главна група диносауруса који су се хранили биљкама

„Прекривен је бодљама по целом телу. Имао је невероватно карактеристичне бодље око врата – оклопљену крагну која је огромна и потпуно несразмерна са остатком тела, затим мање бодље које вире из ребара, а на крају репа је имао неку врсту оружја“, описао је професор Ричард Батлер са Универзитета у Бирмингему и ко-руководилац пројекта.

Анатомија диносауруса била је толико необична да склапање изгледа тела из непотпуне гомиле фосилизованих костију није био лак задатак.

„Ставили смо све оклопне делове на сто и покушали да схватимо где би, најлогичније, који могао да стоји“, рекао је Батлер.

Глупави и спори, али ипак присутни 100 милиона година

Анкилосауруси су живели од средње јуре до касне креде, када је пад астероида збрисао већину врста, а карактерише их здепаста грађа која је уз оклоп утицала на споро кретање животиња.

„Вероватно су били мало глупави јер су имали релативно мали мозак, али су били веома успешни – постојали су око 100 милиона година“, нагласио је Батлер.

Spicomellus afer, сада најранији познати представник групе, био је дугачак око четири метра и тежак око две тоне. Фосилу недостаје крај репа, али срасли пршљенови сугеришу да би кулминирао у структуру налик на тољагу, вероватно коришћену као оружје за ударање ривала или предатора. Ово сугерише да су се адаптације за „оружје“ на репу развиле око 30 милиона година раније него што су научници мислили.

Огромне бодље „сувише екстравагантне“ за борбу?

Скромнији оклоп каснијих анкилосауруса обично је тумачен као еволуцијска потреба при физичкој одбрани. Eкстраваганција бодља диносауруса spicomellus afer, које су вириле кроз чврсту кожу, више указује на показивање доминације или парење, закључили су истраживачи.

„Када видите врат ове животиње и оно што избија из њега, делује као потпуно претеривање. Заиста делује као нешто што би јој закомпликовало живот“, наводи професор Батлер.

Извор фрустрације за научнике је то што је каменолом у којем је ископан Spicomellus био мета ловаца на фосиле. Истраживање се ослањало на само око половине скелета, који се налази на Природно-математичком факултету Дар ел Мараз у Фесу, али фосилизоване кости за које се верује да припадају истом примерку продаване су на интернету за суме и до 10.000 фунти (11.500 евра), указао је Батлер.

„Постоји огроман проблем са нелегалним ископавањем фосила у Мароку. Делови овог примерка продавани су у Европи и Северној Америци. Вероватно постоји значајна количина која је отишла на тржиште, често купована од стране богатих појединаца. То је прилично тужан аспект ове приче“, поручио је професор Батлер.