Соларни панели у свемиру могли би да обезбеде 80 одсто обновљиве енергије Европи до 2050. године

Користећи детаљан компјутерски модел будуће електроенергетске мреже континента, истраживачи су открили да систем свемирских панела које је дизајнирала НАСА може да смањи трошкове целог европског електроенергетског система за чак 15 одсто. Такође би могао да смањи потрошњу батерија за више од две трећине.

Студија, коју воде истраживачи са Кингс колеџа у Лондону, прва је која процењује могући утицај свемирске соларне енергије на Европу. Свемирски соларни панели (SBSP) који су дали позитивне резултате користе дизајн хелиостата.

 Дизајн, који систем имитира, користи рефлекторе сличне огледалима за сакупљање сунчеве светлости у орбити. Сунчева светлост се затим преноси до станица на Земљи и претвара у електричну енергију пре него што се испоручи енергетској мрежи.

Компјутерски модел електроенергетске мреже континента обухвата 33 земље и симулира потражњу за електричном енергијом, производњу и складиштење како би идентификовао најјефтинију опцију за задовољавање европских потреба за електричном енергијом.

Када су истраживачи интегрисали концепт SBSP-а у модел заснован на Насиним предвиђањима о његовом потенцијалном енергетском капацитету, резултати су показали да би могао да замени чак 80 одсто европских обновљивих извора енергије са копна.

Обновљиви извори енергије са копна су нередовни и зависни од временских услова, што компликује поуздано снабдевање, а трошкови варирају, истичу истраживачи.

SBSP-ови би могли бити алтернативни централизовани енергетски ресурс који ради изнад атмосфере са континуираном снагом гигаватног обима.

Аутори напомињу да моделирање не узима у обзир потенцијалне утицаје специфичних изазова за свемир, као што су орбитална загушења, прекиди преноса или варијабилност снопа, што би могло утицати на поузданост и оперативне перформансе SBSP-а.

Ни потенцијална исплативост SBSP-а не би могла бити реализована до 2050. године, јер би његова изградња, лансирање и одржавање били прескупи, осим ако технолошки раст не смањи његове трошкове.

„Постоје неки ризици које треба узети у обзир, као што је то како сателит у свемиру може имати превише соларних панела. Да ли би могао изазвати сударе или бити оштећен отпадом у свемиру?“, напомиње др Веи Хе, виши предавач на инжењерском одељењу Кингс колеџа и главни аутор студије.

Упркос тим ризицима, Веи верује да истраживање показује да SBSP има потенцијал да помогне земљама у постизању нето нулте емисије. „Обновљива енергија која би заменила фосилна горива је најважнија акција коју предузимамо као људи. Соларна енергија из свемира је потенцијална технологија и може да обезбеди континуирану соларну енергију као обновљиви извор енергије.“

Јапан већ развија SBSP и интегрише га у своју свемирску и нето нулту стратегију, напомиње Веи.

Европа би могла да следи тај пример, указују истраживачи, помињући дугогодишњу традицију континента у мултинационалној сарадњи прекограничне размене електричне енергије и сателитских подухвата под окриљем Европске свемирске агенције.

Аутори верују да би Европа могла да искористи своју мултинационалну сарадњу за развој и управљање централизованом SBSP инфраструктуром. На тај начин би могла да створи решење на нивоу континента како би се обезбедило стабилно снабдевање обновљивим изворима енергије на нивоу базног оптерећења, смањујући зависност континента од енергије из гаса.

 „Сада је време“, сматра Веи.