Може ли крављи зуб из неолита да разоткрије мистерије Стоунхенџа

Крављи зуб из виличне кости намерно постављен поред улаза у Стоунхенџ у време почетка изградње неолитског споменика, процењене старости између 2995. и 2900. године пре нове ере, могао би да понуди занимљиве нове доказе о томе како је камење транспортовано око 200 километара од Велса до Стоунхенџа, то јест равнице Салисбери.

Анализа трећег кутњака показала је да је животиња започела живот у Велсу, говорећи у прилог теорији да су краве коришћене као теретне животиње за превоз огромног камења широм земље.

Од открића вилице пре једног века, историчаре занима зашто је тамо постављена и одакле је дошла.

Истраживачи Британског геолошког завода (BGS), Универзитета у Кардифу и Универзитетског колеџа у Лондону открили су да изотопи олова показују скокове у саставу током касне зиме па све до пролећа, указујући на извор који је био старији од метала у остатку зуба. Сматра се да је то било због тога што је организам краве, током гестацијског периода, црпео олово које се већ налазило у њеном скелету да би се теле развијало.

Присуство тог олова указивало је на то да је крава потекла из подручја богатог стенама које су из палеозоика, попут плавог камена пронађеног у Велсу, пре него што се „преселила“ у Стоунхенџ.

„То нам говори да је веома рано у животу уградила олово у свој скелет и да је олово потицало из стена из палеозоика, старијих од 400 милиона година. На територији Британског острва, те врсте стена се првенствено јављају у Велсу, који је најближи извор, а такође и у Лејк Дистрикту, области на северозападу Енглеске, као и у Шкотској“, рекла је професорка Џејн Еванс, истраживач и почасна сарадница Британског геолошког завода.

„Велс је најближе подручје из којег добијате такво олово. То указује на то да ова животиња, пронађена у Вилтширу, није започела живот у таквом подручју. Мора да је некада пасла на старијим стенама, а очигледан закључак, с обзиром на Стоунхенџ, јесте да је Велс могуће подручје где је крава провела најранији период живота.“

Како је транспортовано огромно камење у неолиту?

Професорка Еванс истиче да је вилична кост стављена у веома специфичан део најраније прстенасте основе Стоунхенџа.

„То имплицира да је то била нека врста ритуала, рећи ће археолози. Дакле, питање је зашто? А онда долазите до питања: да ли је ова животиња дошла са људима који су били укључени у транспорт камења, или барем у најраније миграције људи који су доносили камење, из Велса у Енглеску?“, наводи Евансова.

Донедавно археолози нису имали доказе о говедима као теретним животињама у неолитском добу, али један новији рад сугерише да структура доњег дела ногу неких говеда указује на то да су могла бити.

„То се прилично добро уклапа у то објашњење“, примећује професорка Еванс.

Чак и ако краве нису коришћене, волови су можда имали неке везе са транспортом.

„Не знам колико је времена потребно да се камење пренесе из Велса до Стоунхенџа, али морате бити у стању да се прехраните и зато ће то бити велика акција. Морате имати огромну мрежу подршке да бисте то урадили“, образложила је професорка Еванс.

Изотопи угљеника показали су да се исхрана женке мењала са годишњим добима: шумска храна зими и отворени пашњаци лети. Изотопи стронцијума указивали су на то да сезонски извори хране потичу из различитих геолошких подручја, што сугерише на то да се крава или кретала сезонски или да је зимска храна којом се хранила била „увезена“.

Доказ о вези Стоунхенџа са југозападним Велсом

Иако је вилица пронађена закопана у Стоунхенџу, није јасно да ли је крава доспела на локацију жива или су њени остаци само тамо сачувани. Ипак, могуће је да је животиња имала значај за становништво током најраније фазе изградње Стоунхенџа, оцена је истраживача.

Мајкл Паркер Пирсон, професор касније британске праисторије на Универзитету у Лондону, рекао је да је то „још један фасцинантан доказ о вези Стоунхенџа са југозападним Велсом“ и покренуо „замамљиву могућност да је стока помагала у транспорту камења“.

Ричард Маџвик, професор археологије у Кардифу сматра да откриће пружа ненадмашне нове детаље о далеком пореклу животиње и напорном путовању на којем је била.

„Велики наративи често управљају истраживањем великих археолошких налазишта, али овај детаљан биографски приступ једној животињи пружа потпуно нови аспект приче о Стоунхенџу“, поручио је Маџвик.

Док археолози већ дуго знају да неко камење потиче са брда Пресели у Велсу, а друго из Вилтшира, један централни мегалит је недавно идентификован као огроман комад стене из североисточне Шкотске.