Први поглед у Универзум из Београда – наши научници део револуције у астрономији

Отварање овог, тренутно водећег светског астрономског пројекта, биће прослављено на глобалном нивоу, у складу са самом међународном природом пројекта у чијем су стварању учествовале многе земље света, укључујући и Србију. Догађај ће обележити нову еру у астрономији и астрофизици, и почетак десетогодишње мисије током које ће Опсерваторија „Вера Рубин“ мапирати ноћно небо инструментима и методама до сада невиђеним у науци.

Догађај „Први поглед“ (First Look) представиће сет великих слика и видео записа ултра високе дефиниције који по први пут свету приказују „Рубинове“ изванредне могућности.Ове слике и видео записи биће први од многих које ће опсерваторија објавити током наредне деценије док спроводи истраживање простора и времена (LSST).

Јединствена опсерваторија

Опремљен највећом дигиталном камером на свету, „Рубин“ снима целокупно видљиво јужно небо сваке три до четири ноћи. Тиме ће произвести најдетаљнији убрзани снимак космоса који је до сада начињен. Овај јединствени филм ће оживети космос, откривајући ризницу открића: астероиде и комете, пулсаре и експлозије супернова. Са овим подацима, боље ћемо разумети Универзум, пратити његову еволуцију, заронити у мистерије тамне енергије и тамне материје и открити одговоре на питања која још увек нисмо поставили.

Опсерваторија „Вера Рубин“ је заједнички програм NSF NOIRLab-а и SLAC Националне акцелераторске лабораторије (SLAC), које заједно управљају.

Опсерваторија је опремљена је телескопом пречника огледала 8,4 метра, који спада међу велике светске оптичке телескопе. Mеђутим, оно што ставља опсерваторију „Рубин“ у фокус модерне технологије је највећа дигитална камера направљена до сада, величине омањег аутомобила.

Ова камера је специјално осмишљена за потребе масивног прегледа неба, главног научног пројекта опсерваторије названог Legacy Survey of Space and Time (LSST). Највећа камера од чак 3.200 мегапиксела обезбеђује да свака добијена слика покрива област површине од 40 пуних Месеца, а велики телескоп од 8,4 метра је компактно осмишљен да може изузетно брзо да мења правац посматрања за мање од пет секунди.

Допринос научника из Србије

Српски астрономи су изашли са више предлога учешћа у пројекту, а наш тим који се бави истраживањима активних галаксија, познат као SER-SAG (Serbian Active Galaxies), понудио је заједничко учешће тимова са Математичког факултета Универзитета у Београду и Астрономске опсерваторије на Пројекту LSST у два сегмента:

– Развој софтвера за истраживање промењивих објеката (SER-SAG-S1: Directable software in-kind contribution, у вредности од 1,2 милиона долара), чији је руководилац проф. др Анђелка Ковачевић;

– Пратећа посматрања са телескопом „Миланковић“ пречника 1,4 метара на Видојевици (SER-SAG-S2: Telescope time in-kind contribution, у вредности 600.000 долара), којима руководи др Маша Лакићевић.

Тим SER-SAG-S1 са Математичког факултета развијао је софтвере за рударење информација из великих података LSST. Софтвер се састоји од неуронских процеса и екстрактора периодичних осцилација, заснован на методи коју је управо развила проф. др Анђелка Ковачевић 2018. године, уз различите статистичке робоветере за одређивање робустности детектованих сигнала.

Наш тим је припремио многе алате за анализу кривих сјаја (временских серија које вам показују како се мења сјај неког астрономског објекта), рецимо QNPy је специјализован софтвер за реконструкцију временских серија базиран на неуронским процесима. Овај софтвер је део SЕR-SAG-S1 Directable software in-kind contribution и на располагању је LSST корисницима за анализу кривих сјаја различитих небеских тела, од астероида, звезда до активних галактичких језгара и квазара.