Рапидна геологија – индустријски отпад формира нове стене за само неколико деценија

Истраживачи са Универзитета у Глазгову открили су да је шљака у Западној Кумбрији за само 35 година формирала нову врсту стена.

У студији објављеној у часопису Џиолоџи (Geology), стручњаци тврде да су први који су у потпуности документивали и датирали „рапидни антропокластични циклус стена“ – значајно убрзани циклус формирања стена који у себе укључује материјал који је човек направио.

Указују да овај феномен нарушава и наноси штету екосистемима и биодиверзитету на сличним локалитетима за индустријски отпад широм света.

„Када отпад први пут баците, он је растресит и може да се помера по потреби. Оно што смо показали јесте да немамо времена колико смо мислили да пронађемо решење за тај отпад или да га одложимо негде где ће имати минималан утицај на природи. Уместо тога, имамо само неколико деценија пре него што се претвори у стене, које су много теже за руковање“, каже коауторка студије Аманда Овен.

Током 19. и 20. века, Дервент Хоув у Западној Кумбрији је имао тешку индустрију са железарама и челичанама. Укупно 27 милиона кубних метара шљаке и отпада претворено је у литице дуж обале, где су ове чудне формације запале за очи Овенове и њених колега.

Анализирајући 13 локација дуж обале, стручњаци су закључили да шљака садржи калцијум, магнезијум, гвожђе и манган. Изложена морској води и ваздуху због процеса ерозије, ови реактивни елементи створили су природан цемент, попут брусита, калцита и гоетита.

„Оно што је фасцинантно овде јесте што смо пронашли све ове материјале остале иза човека који су се инкорпорирали у природни систем и претворили се у камен током само неколико деценија. То је променило и наше разумевање о томе како се стене формирају и указује да ће отпад који смо произвели у стварању модерног света имали неповратан утицај на нашу будућност“, истиче Овенова.

Баш зато што шљака очигледно има све потребне састојке да у присуству морске воде и ваздуха створи стене, коаутор студије Дејвид Браун сигуран је да се исти процес дешава у приобалним деловима широм света.

„Било да се ради о Енглеској и негде другде, брзо појављивање стена може фундаментално да утиче на екосистеме. Тренутно, овакви процеси уопште нису узети у нашим моделима ерозије и управљања земљиштем, што је кључно у будућем прилагођавању климатским променама“, додаје Браун.