Читај ми!

Како у зелено – будућност припада нуклеарној енергији у комбинацији са соларном и обновљивом

Каква је будућност употребе нуклеарне енергије и која су најновија открића на пољу физике, за Дневник је говорио један од најцењенијих физичара данашњице Марк Томсон, професор на Универзитету у Кембриџу и кандидат за генералног директора Европске организација за нуклеарна истраживања.

ЦЕРН је једна од најзначајнијих научних институција у свету.

Каква је ваша визија ЦЕРН-а у будућности? Каква би била улога Србије и српских научника?

 - Тако је, ЦЕРН је заиста важна институција. ЦЕРН је место где се свет окупља и испитује фундаменталну природу универзума. То је једна од области науке у којој Европа води. Зато мислим да је одржавање ЦЕРН-а јаким у будућности важно, не само за науку, већ и за Европу у целини. То истраживање света у коме живимо, универзума у ​​којем живимо, апсолутно је фундаментално. Зато је битно да се побринемо да ЦЕРН буде у првом плану и да остане на челу науке. Ја сам физичар који се бави честицама, тако да осећам велику страст према свему што се у ЦЕРН-у ради. Имамо веома добар програм научних истраживања до 2040.

Звучи као дуг период али морамо почети у наредних пет година да размиљамо шта ће се следеће радити у ЦЕРН-у. Тренутно, пројекат број један за ЦЕРН у будућности је нешто што се зове „Будући кружни колајдер“. То је акцелератор од 91 километар који би требао да нам понуди више информација о Хигсовом бозону који смо открили 2012. Разлог зашто је ово важно јер је Хигсов бозон је нешто потпуно ново, потпуно другачије од свега што смо икада раније видели. Дакле, о томе можете размишљати као о потпуно другој новој врсти материје. Оно што сада треба да урадимо је да направимо машину која ће нам омогућити да разумемо шта је Хигсов бозон, од чега је направљен, ако је уопште од нечега направљен.

ЦЕРН има 23 земље чланице. Србија је важан део ЦЕРН-а и даје важан допринос. Србија има дугу историју у нуклеарној науци и физици уопште, тако да су талентовани људи ту. То осигурава да имају прилике да у ЦЕРН-у буду део ове велике авантуре.

Свет се окреће зеленој енергији али не одустаје од нуклеарне. Каква је будућност коришћења нуклеарне енергије у свету?

 - То је занимљиво и тешко питање. Мислим да различите земље имају различите перспективе о томе како испунити план зелене агенде. Мој лични став је да нуклеарна енергија може бити део тога, али то није једино решење. Нема шансе да ће се решите план зелене енергије искључиво са нуклеарном енергијом.

Француска је одличан пример како користити нуклеарну енергију и то доноси многе предности. Друге земље, на пример Велика Британија, другачије гледа на обновљиве изворе енергије. Ми смо веома ветровита земља, тако да су ветроелектране на мору веома важне за нас. Тако да мислим да је нуклеарна енергија део решења, али није једино решење. На свакој земљи је да одлучи какав баланс између нуклеарних, обновљивих, соларних и других извора енергије жели. Али јасно је да ћемо морати да идемо ка зеленој енергији. Нема сумње у то, то је за добробит планете.

Шта је „савремена физика честица“?

 - Године 2013. сам написао уџбеник под називом „Модерна физика честица“. Ту сам покушао да објасним како данас разумемо физику честица. Дакле, то није историјски поглед на то како је еволуирала физика честица, већ шта ми данас разумемо? Како гледамо на универзум? Шта су фундаменталне честице? Које су основне силе?

Ми то гледамо из веома модерне перспективе, не само историјски. Дакле, у физици честица данас имамо нешто што се зове стандардни модел. То је модел који имамо у основи физике честица. Тај модел је прецизан. Ради добро, али постоје празнине. Постоје ствари за које знамо да их не разумемо. Ми не разумемо зашто су масе свих честица такве какве јесу. На томе ће бити фокус будућих истраживања.

понедељак, 14. октобар 2024.
14° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи