Читај ми!

Ихтиотитани – нови фосили откривају џиновског морског гмизавца великог скоро као плави кит

Делови костију скривени у стенама на југозападу Енглеске откривају да је током праисторије морским дубинама владао џиновски предатор сличне величине као плави кит.

Стручњаци из Велике Британије и САД тврде да фосилизовани остаци двеју виличних костију представљају припадају до сада непознатом роду ихтиосаура, чији су припадници били далеко већи него било који други морски рептил до сада откривен.

Дајући роду ново име Ichthyotitan severnensis, тим процењује да су ови морски џинови расли и преко 25 метара дужине, што је врло близу плавим китовима који су у просеку око 30 метара дугачки.

„Био сам запањен проналаском. Мој тим је заједно са Полом де ла Салом 2018. године проучавао виличну кост коју је Пол пронашао. Сви смо се надали да би једнога дана могли да откријемо још једног. Овај нови примерак је потпунији, боље очуван и сада имамо две ове огромне кости, јединственог облика и грађе“, каже палеонтолог Дин Ломакс са Универзитета у Манчестеру.

Први фосилисовани део кости открио је Де ла Сал 2016. године на обали Лилстока у Сомерсету, а научници су врло брзо схватили да су наишли на нешто веома занимљиво. Упркос томе што су открили само задњи део виличне кости, њена величина и облик указивала је да потиче са ихтиосаура који је већи од било којег познатог.

У одсуству других доказа, међутим, било је тешко стећи даље информације и знање о животињи названој „Чудовиште из Лилстока“.

Онда је дошла 2020. година, када су Џастин Рејнолдс и његова 11-годишња ћерка Руби тражећи фосиле открили део друге виличне кости на плажи у Сомерсету. Контактирали су научнике и потрага је почела.

Последњи део вилице прикупљен је у октобру 2022. а палеонтолози су почели да склапају слагалицу и идентификују створење ком је припадала вилица. Тада су утврдили да има исте одлике и јединствени облике као кост код „Чудовишта из Лилстока“.

Обе кости су сличног облика и морфологије, пронађене на обали Сомерсета у наслагама које потичу из касног тријаса. Међутим, други фосил био је потпунији и у много бољем стању, што је омогућило научницима да науче више о загонетној животињи.

Ихтиосаури су се први пут појавили пре око 250 милиона година и расли су до дужине од 15 метара. Џиновске врсте се нису појавиле све до касног тријаса, а палеонтолози верују да се нису много ни задржали и да су изумрли током масовног изумирања пре 200 милиона година.

Постоје назнаке које указују да две јединке, чији су фосили откривени, нису достигле своју пуну величину.

четвртак, 30. мај 2024.
18° C

Коментари

Nena
Мамурлук – како преживети дан после
Cigarete
Шта ми се догађа с организмом кад престанем да пушим?
Decija evrovizija
Дечја песма Евровизије
ablacija
Шта је превенција за изненадне болести
Gdjj
Комшије