Читај ми!

Биљке заиста „вриште“, зашто то до сада нисмо чули

Као што људи понекад врисну, биљке уместо тога емитују звукове пуцкања или кликтања, али на ултразвучним фреквенцијама изван опсега људског слуха, и то када је биљка под стресом.

Биљке заиста „вриште“, зашто то до сада нисмо чули Биљке заиста „вриште“, зашто то до сада нисмо чули

Према студији објављеној прошле године, то би могао бити један од начина на који биљке саопштавају „да су на неки начин у невољи“. „То су звуци које ми не чујемо, али носе информације. Постоје животиње које могу да чују те звукове, тако да постоји могућност да се дешава много акустичне интеракције", рекла је еволуциониста, биолог Лила Хадани са Универзитета у Тел Авиву.

„Биљке су у интеракцији са инсектима и другим животињама све време, а многи од њих користе звук за комуникацију, тако да би било заправо необично да биљке уопште не користе звук“, објаснила је еволуциониста Хадани.

Док су под својом врстом стреса, биљке нису нимало пасивне Оне пролазе кроз неке прилично драматичне промене, од којих је једна од најуочљивијих (бар за нас људе) ослобађање моћних арома. Такође могу променити своју боју и облик.

Ове промене могу сигнализирати опасност за друге биљке у близини, које као одговор појачавају сопствену одбрану; или могу привући животиње које уништавају штеточинама које могу нанети штету биљци.

Међутим, да ли биљке емитују друге врсте сигнала, као што су класични звукови на које је човек навикао и који су му познати и које би можда могао да детектује, није у потпуности истражено. Пре неколико година, Хадани и њене колеге откриле су да биљке могу да открију, односно да детектују звук. Следеће логично питање било је да ли и они могу да га произведу.

Да би сазнали, снимили су биљке парадајза и дувана у разним условима. Прво су снимили биљке без стреса, да би добили основну линију. Затим су снимили биљке које су биле дехидриране и биљке којима су одсечене стабљике. Снимци су се прво правили у звучно изолованој акустичној комори, а затим у окружењу стакленика.

Потом су креирали и применили алгоритам који је уз помоћ машинског учења могао да разликује звук који производе биљке без стреса, посечене биљке и дехидриране биљке.

Звукови које биљке емитују су попут звукова пуцкања или кликтања на фреквенцији која је превисока да би људи могли да је разазнају, и која се може открити у радијусу од преко метра. Биљке без стреса уопште не праве много буке; њихово кликтање и пуцкетање је изузетно ретко и слабо.

Насупрот томе, биљке под стресом су много бучније, емитују у просеку до око 40 својих „кликова“ на сат у зависности од врсте. И биљке лишене воде имају такође приметан звучни профил. Почињу да кликћу још пре него што покажу видљиве знаке дехидрације, а како биљка постаје све више исушена, кликтања су све учесталија.

Алгоритам је био у стању да разликује ове звукове, као и врсте биљака које их емитују. И то нису само биљке парадајза и дувана. Тим истраживача је тестирао разне биљке и открио да је производња звука прилично уобичајена активност биљака. Пшеница, кукуруз, грожђе, кактус, такође су снимљени како „производе звук“.

Ипак, још има неколико непознаница. На пример, није јасно како се „биљни звуци“ производе. У претходним истраживањима, откривено је да дехидриране биљке доживљавају кавитацију, процес у коме се мехурићи ваздуха у стабљици шире и пуцају. Ово би се на пример могло упоредити са пуцкетањем зглобова код људи.

Ко реагује на оглашавање биљака

Још није ни познато да ли и други неповољни услови могу изазвати звук у биљном свету. Патогени, излагање УВ зрачењу, екстремни температурни услови и други неповољни услови такође могу довести до тога да се биљке оглашавају.

Такође није јасно да ли је производња звука код биљака њихов адаптивни развој, или је то процес који се свакако подразумева. Тим истраживача је показао да алгоритам може да идентификује и разликује звукове биљака.

Поред тога, утврђено је да су и неки други организми могли да науче да на различите начине реагују на буку узнемирених биљака.

„На пример, мољац који намерава да положи јаја на биљку или животиња која намерава да једе биљку, могла би да користи звукове како би помогао у њиховој одлуци“, рекла је Хадани.

То да ли друге биљке осећају звуке и реагују на њих или не, није познато. „Сада када знамо да биљке емитују звукове, следеће питање за истраживаче се односи на то, ко би могао да их чује“, каже Хадани.

„Тренутно истражујемо одговоре других организама, и животиња и биљака, на ове звукове, а такође истражујемо нашу способност да идентификујемо и интерпретирамо биљне звуке у потпуно природном окружењу“, додала је.

Истраживање је објављено у часопису Cell.

субота, 25. мај 2024.
17° C

Коментари

Nena
Мамурлук – како преживети дан после
Cigarete
Шта ми се догађа с организмом кад престанем да пушим?
Decija evrovizija
Дечја песма Евровизије
ablacija
Шта је превенција за изненадне болести
Gdjj
Комшије