Читај ми!

Млађе генерације имају већи мозак – да ли је то предност

Величина људског мозга се постепено повећава током времена, а то би могло да утиче на смањење ризика од деменције код млађих генерација, закључци су новог истраживања објављеног у према новом истраживању објављеном у часопису „Неурологија“ Америчке медицинске асоцијације.

Млађе генерације имају већи мозак – да ли је то предност Млађе генерације имају већи мозак – да ли је то предност

У студији је на основу снимака мозга три хиљаде Американаца, старости између 55 и 65 година, установљено да они рођени седамдесетих имају за 6,6 одсто већи укупни волумен мозга од оних рођених тридесетих година.

Припадници генерације икс такође су имали за скоро осам процената већу запремину беле масе мозга и скоро 15 процената већу запремину сиве масе од генерације рођених до 1945. године.

Један специфичан део мозга, назван хипокампус, који игра главну улогу у памћењу и учењу, има већу запремину за око 5.7 код млађих генерација.

Проценти су били тачни чак и пошто су узети у обзир други фактори који доприносе запремини мозга, попут висине, старости и пола.

„Чини се да деценија у којој је неко рођен утиче на величину мозга и потенцијално дугорочно ментално здравље“, објашњава неуролог Чарлс Декарли са калифорнијског Универзитета Дејвис, који је водио истраживање.

„Генетика игра главну улогу у одређивању величине мозга, али наши налази указују на то да спољни утицаји – као што су здравствени, друштвени, културни и образовни фактори - такође могу играти значајну улогу."

Мождана резерва као брана деменцији

Данас деменција погађа десетине милиона људи широм света, а како је у свету све већа популација старих, повећава се и број дијагноза ове болести, са танденцијом да се у наредне три деценије утростручи.

Али научници верују да постоји трачак наде јер је у последње три деценије, учесталост деменције у САД и Европи опадала за око 13 процената сваке деценије.

Чини се да се апсолутни ризик од деменције смањује за млађе генерације, вероватно због здравијег начина живота и образовања.

Деменцију карактерише губитак сиве масе мозга, зване кортекс, која игра улогу у памћењу, учењу и расуђивању, и многим другим когнитивним процесима.

Пошто се болесни мозак постепено смањује током времена, логично је да би већи волумен за почетак могао помоћи у заштити од губитака повезаних са годинама.

Поред тога, студије су показале да су когнитивне перформансе боље код пацијената са Алцхајмеровом болешћу који имају већи обим главе, што подржава ову такозвану „хипотезу о можданој резерви“.

Да би видели да ли величина мозга може да објасни мању инциденцу деменције код млађих генерација, Декарли и његове колеге су користили податке прикупљене за Фрамингхам харт студију, која је пратила здравље Американаца рођених између 1930. и 1980. године.

Када су учесници били у доби од 55 до 65 година урађена им је магнетна резонанца мозга. Ти подаци су објављени тек у октобру 2023.
Декарли и његови сарадници су упоредили само податке људи рођених тридесетих са онима рођених седамдесетих година. Поновили су анализу података међу 1.145 одраслих особа сличног узраста који су такође рођени четрдесетих и педесетих.

И у том случају су резултати показали стабилан и конзистентан пораст обима мозга из деценије у деценију – ефекат за који истраживачи кажу да је мали за појединца, али „вероватно ће бити значајан на нивоу популације“.

„Већа структура мозга представља већу мождану резерву и може ублажити ефекте болести повезаних са узрастом у касном животу као што су Алцхајмерова болест и сродне деменције“, претпоставља Дкарли.

Волумен мозга није гаранција веће мождане резерве

Неуролози се, међутим, не слажу увек око тога да ли је запремина мозга одговарајућа замена за мождану резерву. Неке студије нису успеле да покажу било какву повезаност између перформанси памћења и запремине мозга током времена.

Величина, на крају крајева, није све када је у питању функционисање мозга. То нас нужно не чини паметнијима. Али то би могло да обезбеди добар тампон за погоршање које долази са годинама.

Редовно вежбање, на пример, повезано је са већим волуменом мозга у регионима задуженим за памћење и учење. Док лоша исхрана, конзумирање алкохола и друштвена изолованост изгледа имају обрнути ефекат.

Недавна студија о сиромаштву открила је да се бела маса може разбити због губитка густине у неуронским везама и губитка заштитне превлаке која помаже неуронима да брзо шаљу поруке. Чини се да виши приходи штите од овог ефекта.

„Повећана повезаност би могла да објасни наш налаз повећања запремине беле масе... и добро се уклапа са хипотезом когнитивне резерве,“ пишу Декарли и колеге.

„Већа структура мозга, која може одражавати побољшани развој мозга и здравље мозга, је најмање једна манифестација побољшане мождане резерве која би могла ублажити ефекат каснијих болести на појаву деменције."

четвртак, 18. април 2024.
8° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво