Кило шницли од питона, молим – да ли ћемо у будућности прећи на змијетину

Нова студија међународног тима стручњака проучила је могућност узгоја питона на комерцијалном нивоу и какав еколошки утицај би таква пракса имала у поређењу са сточарством.

Резултати су обећавајући. Змије су брзо расле, чак и током периода поста, а однос количине добијеног меса са количном поједене хране био је изузетно добар. Храњене су пилетином и глодарима, али могу да буду храњени и отпацима од месне индустрије.

Такође, узгајање змија има још једну предност.

„Њихова могућност да током периода поста регулишу метаболичке процесе како би одржали стање организма служило би као веома важан фактор у пределима где није увек загарантовано стабилно снабдевање или метеоролошки услови“, каже херпетолог Данијел Натуш са аустралијског Универзитета Маквари.

Његов тим проучавао је две врсте питона malayopython reticulatus и python bivittatus, док су годину дана узгајане на фармама у Тајланду и Вијетнаму, да би након тога биле искоришћене за јело.

Однос поједене хране и добијеног меса код питона је 1,2 – док је код лососа 1,5, код живине 2,8, свиња шест и говеда десет.

Змије могу да посте месецима без великог губитка телесне масе, што их чини идеалним за узгој у пределима где храна и вода нису загарантовани.

„Наша студија је потврдила да је биолошки и економски могуће узгајати питоне за комерцијалну употребу меса“, наводе истраживачи.

Упркос томе што змијско месо неће преко ноћи стићи у месаре, резултати студије показали су да би питони могли једног дана да постану стабилни и економични извор хране.