Читај ми!

Како нам животиње откривају да могу да „уче у друштву“ – исто као и људи

Бумбари и пчеле су доказ да величина мозга није толико важна, јер ти мали инсекти са мозгом величине омањег семена, показали су ниво колективне интелигенције у експериментима за које су научници мислили да су у потпуности јединствени за људе.

Како нам животиње откривају да могу да „уче у друштву“ – исто као и људи Како нам животиње откривају да могу да „уче у друштву“ – исто као и људи

Када су учени у лабораторији да отворе кутију са коморама са храном у два корака, бумбари врсте bombus terrestris могли су да науче решењу друге бумбаре и пчеле које никада раније нису виделе кутију. Да би научили пчеле решењу, истраживачи су најпре морали да им покажу шта да раде, и да им понуде награду након првог корака како би билe мотивисанe.

„Овај налаз доводи у питање опште мишљење о томе да је способност друштвеног учења понашања и учења кроз појединачне покушаје и грешке јединствена за људе“, пише тим истраживача из Уједињеног Краљевства и Сједињених Држава.

Некада се сматрало да су људи једине животиње „са културом“. Али песме међу врапцима, зовови китова, развијене стратегије групног лова одређених предатора, научено понашање код мајмуна али и врана, као и код делфина, сугеришу да је друштвено преносиво понашање присутно и у животињским заједницама.

Нека од понашања у друштву животиња чак показују знаке усавршавања и побољшања током времена. Домаћи голубови на пример, уче једни од других и прилагођавају путеве лета из године у годину.

„На основном нивоу, бумбари се придружују шимпанзама и доприносе сумњи у то да је социјално учење ексклузивно људска“, пише Алекс Торнтон, еколог са Универзитета Ексетер, у прегледу истраживања понашања бумбара за часопис Nature.

Шимпанзе имају велики мозак и шаренолик друштвен живот, али ново откриће међу бумбарима, тврди Торнтон, је „утолико изванредније јер се фокусира не на људске рођаке примата, већ на... животињу са мозгом који је једва 0,0005 одсто мозга величине шимпанзе“.

Деценијама потцењени, углавном због своје величине, бумбари коначно добијају своје признање. Недавни експерименти у лабораторији показују да бумбари и пчеле могу да уче једни од других, да користе алате, броје до нуле и изводе основне математичке једначине.

Колективну интелигенцију и организованост њиховог „ума кошнице“ такође не треба одбацити, и она је доста проучавана и доказивана.

Знање које се преноси „с колена на колено"

Бумбаре и пчеле тестирали су Алис Бриџис са Универзитета „Краљица Мери“ у Лондону и њене колеге.

Сместили су колоније бумбара у простор са конструкцијом са коморама са храном. До слатког залогаја, може се доћи ако се слети на црвени језичак, али само када се плави језичак гурне са пута.

Био је потребан човек да им пажљиво покаже пут, а то је било могуће само уз додатну награду. Али када је једна пчела то схватила, она је могла да научи друге како да третирају два језичка да би узели слатку посластицу.

Сличан експеримент на шимпанзама је такође недавно објављен у часопису Nature Human Behavior. Студије случаја и кичмењака и бескичмењака су показале размену идеја које је било изузетно тешко научити сам.

Наравно, ово понашање није примећено у дивљини. Али нови налази остављају отворену могућност да би идеје и сазнања садашњих генерација одређених животиња, могле остати у тој животињској култури и бити коришћене за генерације које долазе.

Чувене путање медоносних пчела које користе својеврсну навигацију и одређивање удаљености, правца и квалитет извора хране, на пример, је понашање за које се некада сматрало да је чисто инстинктивно. Сада се чини да је донекле овај феномен ипак обликован друштвеним утицајима.

понедељак, 29. април 2024.
° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво