Читај ми!

Јелена Беговић: Наука треба да помогне у одрживом развоју планете и може да спасе свет

Министарка науке, технолошког развоја и иновација Јелена Беговић која се управо вратила из Париза са Генералне конференције УНИСКО-а на којој је на иницијативу Србије донета Резолуција „Међународна декада науке за одрживи развој“, гостујући у Београдској хроници, наводи да наука може да допринесе решавању универзалних проблема око којих се цело човечанство сагласило, а да се Србија у том погледу стратешки припрема за будућност.

Како наглашава гошћа Београдске хронике, Јелена Беговић, министарка науке, технолошког развоја и иновација, постоји врло јасно дефинисани показатељи како се неки научни успех мери, мада у свету до данас траје дебата да ли та метрика даје праву слику или не. Међутим, и поред тога усвојена је у целој научној заједници, па и код нас.

„То ми радимо у Србији као што се ради свуда у свету. У неким областима смо заиста изванредни. Недавно, последње рангирање Шангајске листе за рецимо Београдски универзитет који је на некој позицији између 300. и 400. што је изузетно велики успех морам да кажем, зато што смо у неким од ових параметара боље чак и од много боље рангираних универзитета“, наглашава министарка.

Једна област везана за текстилну индустрију, рангирана је изузетно високо, на 40. место на свету. Ради се о неким новим технологијама и новим текстилним материјалима, додаје Беоговићева, у чему су истраживачи и професори са Технолошко-металуршког факултета Универзитета у Београду доста допринели овом искораку.

Нажалост и даље се често говори о томе да велики број научника одлази из Србије и да нису задовољни условима и средствима која се улажу у науку и њихов рад. Министарка Беговић напомиње да је тај одлив кадрова тешко мерити и да ће се на основу анализе података добијених из последњег пописа Завода за статистику доћи до неких конкретнијих бројки.

Подаци Бечког економског института за међународне анализе показују да за Балкан, а поготово за Србију, постоји позитиван тренд враћања студената који студирају у иностранству.

„Наравно, сви желе да раде у својој земљи и желе добру инфраструктуру. Зато је јако битно улагање у инфраструктуре како би наши млади научници, наши млади образовани људи имали где да раде. Рецимо БИО4 кампус као највеће улагање не само наше државе у широком региону у један пројекат научних инфраструктура има за циљ и да заустави одлазак људи, али и да привуче оне који су отишли“, истиче министарка Беговић.

У ИКТ индустрији већ је остварен позитиван прилив људи, како наших повратника, али и људи из света у Србију, јер су препознали да постоји добра инфраструктура и шанса. Сада се акценат ставља на биотехнологију и друге области које ће стратешки бити развијане.

„Ово није пројекат садашњости. Ово је заиста пројекат за будућност и ја говорим о будућности следећих 10, 20, 30 година. Ако погледате, све развијене земље данас имају добро образовање и јаку науку. Та јака наука је постала покретач економије. Сад ви ћете имати и иновативне економије као што је биоекономија и наш циљ јесте да развијамо биоекономију. Економију која је заснована на знању, на нашим експертима, на нашим идејама и да те идеје остану власништво наше земље“, наглашава гошћа Београдске хронике. 

У свакодневном животу нисмо довољно свесни значаја који наука има јер не размишљамо како се дошло до неког крањег производа и колико су научници учествовали у унапређењу пољопривреде, медицине, прехрамбене индустрије.

„Јако је битно да ми будемо ти који креирамо производе, који креирамо услуге, а не само да купујемо туђа решења. И на тај начин, када направите добар екосистем, људи и стручњаци и те како остају“, истиче министарка Јелена Беговић.

понедељак, 02. децембар 2024.
8° C

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње