четвртак, 12.10.2023, 16:05 -> 11:14
Извор: Reuters, РТС
Узорци са астероида Бену несумњиво садрже кључне елементе за настанак живота, наводи НАСА у историјском открићу
Нетакнути узорак астероида који би могао да послужи као временска капсула из раних дана нашег Сунчевог система коначно је откривен. НАСА је дала јавности први увид у оно што су научници пронашли унутар затворене капсуле која је прошлог месеца враћена на Земљу са узорком земље извучене са површине астероида, богате угљеником, укључујући и минерале глине који садрже воду.
Мала количина материјала који је пре три године прикупила свемирска летелица „Озирис Рекс“ са астероида Бену 320 милиона километара удаљеном од Земље, откривена је у сали Насиног Свемирског центра „Џонсон“ у Хјустону, нешто више од две недеље након што је падобраном пала у пустињу Јута.
Слетање повратне капсуле завршило је седмогодишњу заједничку мисију Америчке свемирске агенције и Универзитета у Аризони. Био је то тек трећи узорак астероида, и далеко највећи, враћен на Земљу на анализу, након две сличне мисије Јапанске свемирске агенције које су се завршиле 2010. и 2020. године.
„Овакви дани ме и даље одушевљавају“, рекао је шеф Насе Бил Нелсон са говорнице док је представљао прву слику материјала сакупљеног на астероиду Бену, артефакта старог око четири и по милијарде година.
На слици се могао видети скуп малих каменчића боје угљена, шљунка и прашине за које је утврђено да су остали у спољашњем делу склопа за прикупљање узорака када је тло астероида усисано кроз филтер у канистер за складиштење на свемирској летелици.
Техничари још увек методично растављају хардвер који окружује унутрашњи канистер у коме се налази највећи део узорка, за шта се очекује да ће бити потребно још две недеље.
Али овај „бонус" узорак материјала који је сакупљен одмах је испитан електронским микроскопом и рендгенским инструментима, нагласио је Данте Лаурета, главни истраживач мисије на Универзитету у Аризони.
Материјал, како су открили, има висок садржај угљеника, скоро пет одсто по тежини елемента неопходног за сав живот на Земљи, као и молекуле воде закључане у кристализованој структури глинених влакана, навео је професор Лаурета.
Стене и прашина садрже воду и велику количину угљеника, додао је шеф Насе Бил Нелсон, што указује да су астероиди можда испоручили градивне блокове живота на Земљу. „Далеко премашујући наш циљ од 60 грама. Ово је највећи узорак астероида богат угљеником који је до сада враћен на Земљу“, нагласио је Нелсон.
„Молекули угљеника и воде су управо она врста материјала за којим смо трагали. Они су кључни елементи у формирању наше планете. И они ће нам помоћи да утврдимо порекло елемената који су могли да доведу до настанка живота.“
Прелиминарни налази указују на вероватноћу даљих открића која би могла да поткрепе хипотезу да су рану Земљу засејали примордијални састојци за настанак живота доспели са небеских објеката као што су комете, астероиди и метеорити који су бомбардовали младу планету.
Древна група астероида
Астероид Бену је откривен 1999. године, а научници су га описивали као растреситу гомилу стеновитог материјала, попут гомиле шута, коју гравитација држи на окупу. Има око 500 метара у пречнику, што је нешто више од висине Емпајер стејт билдинга, али је мали у поређењу са астероидом Чиксулуб који је ударио у Земљу пре неких 66 милиона година, збрисавши диносаурусе.
Као и други астероиди, Бену је реликт раног Сунчевог система. Пошто су његова данашња хемија и минералогија практично непромењени од формирања, он има трагове о пореклу и развоју стеновитих планета као што је Земља, и могао би да се покаже кључним за студије астробиологије.
Капсула је првобитно прегледана на полигону за тестирање и обуку у Јути у близини места слетања, а затим је одлетела у Хјустон ради детаљнијег прегледа у специјално изграђеној „чистој соби“ у објекту за чување астроматеријала у Свемирском центру „Џонсон“.
У наредним месецима цео узорак астероида ће бити подељен на мање примерке који ће бити достављени у 60 лабораторија широм света где ће их проучавати око 200 научника.
У тренутку када је слетео, процењено је да је узорак Бену тежак око 250 грама, што је знатно изнад минималне количине од 60 грама коју су научници надали да ће прикупити. Прецизније мерење ће бити обављено за неколико недеља, када се канистер потпуно отвори и сав садржај измери.
„Озирис Рекс“ је лансиран 2016. и стигао је до Бенуа 2018. године, а затим је провео скоро две године у орбити пре него што се упустио довољно близу да 20. октобра 2020. својом роботском руком ухвати узорак растреситог површинског материјала.
Лаурета је рекао да је прелиминарна анализа првих делова узорка показала да су орбитална посматрања астероида „веома тачно предвидела минералогију“.
НАСА би у четвртак требало да покрене засебну мисију на удаљенији астероид назван Психа, небеско тело богато металима за које се верује да је остатак језгра протопланете и највећи познати метални објекат у Сунчевом систему.
Коментари