Читај ми!

Научници успели да синтетишу људски ембрион – добра или лоша вест

Научници су успели да синтетишу људски ембрион користећи матичне ћелије, што представља револуционарни напредак који искључује потребу за правим јајним ћелијама или сперматозоидима. Ово достигнуће би могло да помогне у истраживању генетских поремећаја, али покреће озбиљна етичка и правна питања.

Научници успели да синтетишу људски ембрион – добра или лоша вест Научници успели да синтетишу људски ембрион – добра или лоша вест

Научници тврде да би ови синтетисани ембриони, који подсећају на праве људске ембрионе у најранијим фазама развоја, могли да пруже кључни увид у погледу утицаја генетских поремећаја и биолошких узрока поновљених побачаја.

Међутим, овај рад такође покреће озбиљна етичка и правна питања јер лабораторијски узгојени ентитети нису регулисани постојећим законодавством.

Ови синтетисани ембриони немају срце које куца или заметке мозга, али укључују ћелије од којих би се уобичајено формирала плацента, жучна кеса и сам ембрион.

Професорка Магдалена Зерницка-Гец, са Универзитета у Кембриџу и Калифорнијског института за технологију, представила је овај рад у пленарном обраћању на годишњем састанку Међународног друштва за истраживање матичних ћелија у Бостону.

„Можемо да креирамо моделе налик људским ембрионима репрограмирањем (ембрионалних матичних) ћелија“, навела је на састанку.
Не очекује се да ће у скорије време ови синтетисани ембриони бити коришћени у клиничкој пракси. Тренутно је законски недозвољено инплементира у материцу пацијента, а још није јасно да ли ове структуре имају потенцијал да наставе сазревање након најранијих фаза развоја.

Главни мотив научника је био да схвате рани период развоја „црне кутије“ – која се тако назива јер је истраживачима законски дозвољено да култивишу ембрионе у лабораторији до 14. дана развоја. После тог рока имају прилику да прате развој само трудноће или ембриона који су донирани за истраживање.

„Идеја је да ако заиста моделирате нормалан људски ембрионални развој користећи матичне ћелије, можете добити страшно много информација о томе како почиње развој, шта може поћи наопако, а да не морамо да користимо ране ембрионе за истраживање“, каже Робин Ловел-Беџ, шеф биологије матичних ћелија и развојне генетике на Институту „Френсис Крик“ у Лондону.

Раније су тим Зерницка-Гец и ривалска група истраживача на Институту Вајцман у Израелу показали да је могуће матичне ћелије мишева подстаћи да формирају ране структуре сличне ембрионима са цревним трактом, зачетком мозга и срцем које куца. Од тада је у току трка да се овај рад преведе у људске моделе, а неколико тимова је успело да реплицира најраније фазе развоја.

Детаљи најновијег рада, из лабораторије Кембриџ-Калтех, тек треба да буду објављени у часопису. Али, говорећи на конференцији, Зерницка-Гец је описала култивацију ембриона до фазе која је нешто дужа од 14 дана развоја природног ембриона.

Добијене структуре, од којих је свака израсла из једне ембрионалне матичне ћелије, достигле су почетак развојне прекретнице познате као гаструлација, када се ембрион трансформише из континуираног слоја ћелија у формирање различитих ћелијских линија и постављање основне осе тела. У овој фази, ембрион још нема куцање срца, црева или зачетке мозга, али је модел показао присуство примордијалних ћелија које су прекурсорске ћелије јајне ћелије и сперматозоида.

„Наш људски модел је први модел људског ембриона од три линије који прецизира амнион и заметне ћелије, ћелије прекурсора јајне ћелије и сперме“, навела је Жерничка-Гец за Гардијан. „Прелепа је и у потпуности је створена од ембрионалних матичних ћелија.“

Овај успех исраживача наглашава колико је брзо наука у овој области испред закона, а научници у Великој Британији и другде већ крећу са израдом смерница за управљање радом на синтетичким ембрионима. „Ако је цела намера да ови модели веома личе на нормалне ембрионе, онда их на неки начин треба третирати исто“, рекао је Ловел-Беџ. „Тренутно у законодавству нису. Људи су забринути због овога.“

Постоји и значајно питање без одговора о томе да ли ове структуре, у теорији, имају потенцијал да прерасту у живо биће. Извештава се да синтетички ембриони узгојени из ћелија миша изгледају скоро идентични природним ембрионима. Али када су усађени у материце женки мишева, оне се нису развиле у живе животиње.

У априлу су истраживачи у Кини створили синтетичке ембрионе од ћелија мајмуна и имплантирали их у материце одраслих женки, од којих су неки показивали почетне знаке трудноће, али ниједан није наставио да се развија након неколико дана. Научници кажу да није јасно да ли је препрека напреднијем развоју само техничка или има фундаменталнији биолошки узрок.

„На то је веома тешко одговорити. Биће тешко рећи да ли постоји суштински проблем са њима или је само технички“, рекао је Ловел-Беџ. Због овог непознатог потенцијала потреба за јачим законодавством је хитно потребна, каже биолог.

четвртак, 02. мај 2024.
17° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво