Модерни човек тек из трећег покушаја успео да истера неандерталце и насели Европу

У периоду пре 54.000-42.000 година хомо сапијенс је покушао три пута да се насели у Европи, а тек је последњи талас то и успео. То је закључак научника који су проучавали пећине у долини реке Роне.

Преци модерних људи су три пута организовано покушали да се из западних деловина Азије пробију западно и северозападно и успоставе насеобине у Европи.

„Прва два таласа нису успела, али трећи јесте пре око 42.000 година. Након тога, модерни човек је преузео Европу, а неандерталци који су до тада насељавали континент су изумрли“, каже Лудовик Слимак са Универзитета у Тулузу, који предводи ископавања у Француској.

Истраживање, објављено у часопису Plos One, контроверзно је зато што наводи да је нашој врсти било потребно око 12.000 година како би населила Европу.

Далеко од тога да је то било брзо преузимање, пут хомо сапијенса до влада континента био је дугачак и подразумевао је кретање уз Средоземно море, пре него што су се преци одлучили да крену северно у дубину копна.

Нова студија је такође „проблематична“ јер доводи у питање порекло једне од кључних раних археолошких индустрија млађег палеолита, познате као култура Шателперон.

Кључно у томе јесте што су алати и оружје настали током тог периода били елегантни и веома напредне израде, а приписивани су неандерталцима. На основу таквих закључака бројни научници сматрали су да су неандерталци били способни за производњу напредних алатки и остваривање комплексног понашања.

Слимак, међутим, одбија овакве тврдње: „Шателперонске алатке су производи модерног човека, а узимајући у обзир њихову сличност са каменим алаткама прављеним у то доба на Блиском истоку, закључујемо да их је хомо сапијенс донео када је мигрирао у Европу.“

Осим тога, у пређашњим студијама, Слимак тврди да су наши преци, који су се први пут појавили из Африке пре 60.000 година, можда били наоружани луковима и стрелама. На основу пронађених делова камених предмета који делују као врхови стрела, ова технологија омогућила би хомо сапијенсу да убија са раздаљине на којој не мора да се излаже опасности.

То би нашим прецима дало кључну предност над неандерталцима. Међутим, након првог доласка, прва група досељеника опстала је око 40 година, а онда су њихови трагови нестали, а територију су поново населили неандерталци. И други талас, пре 46.000 до 44.000 година, слично је прошао.

Одговор на то је, према Слимаку, једноставан. Рани досељенички таласи људи су били малобројни. „Нису били довољно бројни да би одржали биолошку снагу и можда нису могли да размењују гене са локалним неандерталцима зато што је плодност између њих била прилично ниска“, истиче Слимак.