Вера Пешић и Душко Попов – вишеструки агенти са наших простора

Вера Пешић - четвороструки агент и лепотица 

За Веру Пешић се често каже да је „наша Мата Хари". Осим што је била четвороструки агент, важила је и за једну од најлепших жена Балкана. Радила је за тајну службу Краљевине Југославије, за четнички покрет, за Немце, Енглезе.

Рођена је у Лесковцу, 1919. године. Са шеснаест година се удала, а већ са осамнаест развела. Потом је дошла у Београд и упознала мајора Славка Радовића, официра КОС-а, који ју је, после успешно завршене обуке, примио у југословенску обавештајну службу. Међутим, пред почетак Другог светског рата, Вера је прво ухапшена, а потом и избачена из службе због сарадње са Немцима. Из притвора ју је ослободио њен пријатељ Карл Лотар Краус, немачки мајор и гестаповац. Послао ју је у Беч, где је наводно упознала Адолфа Хитлера, који је био задивљен њеном лепотом и интелигенцијом. У Аустрији је упознала Елизабет фон Малцан, која ће јој значајно променити живот. Реч је о супрузи немачког амбасадора, која се и сама бавила шпијунажом. По повратку из Беча, Вера је радила у Београду као новинарка и дописница немачких  новина. Тако је стално путовала у Грчку, Турску и Бугарску. Подносила је извештаје Немцима, али је истовремено радила и  за југословенску владу у изгнанству, и за комунисте.

У лето 1943. године, Вера је отишла у Горњу Јабланицу да прикупи податке о деловању страних служби на том простору. Међутим, четници су је ухапсили и спровели у Горски штаб 110, где је осуђена  на  смрт.  Но захваљујући команданту штаба Радославу Ђурићу, мајору војске Драже Михаиловића, била је ослобођена пресуде. Постала је потом његова врло блиска сарадница и наредних седам месеци завршавала је различите задатке на територији Косова и Метохије. 

Прича нема срећан крај. Мајор Ђурић је ухапшен. Четници су га привели „због сарадње са познатом шпијунком" а касније је пребегао у партизане.  Веру Пешић и њену мајку Анђу су стрељали. Кажу да су Верине последње речи биле да јој не пуцају у главу да би на онај  свет отишла лепа. Када је умрла, имала је свега 25 година.

Попов, Душко Попов

Лик Џејмса Бонда, чувеног најпре књижевног, а потом и филмског тајног агента, аутор Ијан Флеминг засновао је по угледу на нашег Душка Попова, који је током Другог светског рата био прави троструки агент. 

Душан је рођен у Тителу, у Бачкој, уочи Првог светског рата. Одрастао је у Дубровнику, школовао се у еминентним школама у Француској и Енглеској, а 1936. је у Фрајбургу уписао постдипломске студије из права. 

У Београду, Душко је живео у велелепној згради у Француској улици, која је била власништво богате породице Попов. Водио је веома узбудљив момачки живот. Са братом Иваном приређивао је чувене београдске забаве и био познат као велики заводник којег су жене обожавале. Током студија у Немачкој спријатељио се са веома успешним и богатим колегом Јоханом Џонијем Јебсеном. Посебно их је зближио презир према Хитлеру и нацистима. Немце су провоцирали тако што су у јеврејским кафеима седели са пријатељима Јеврејима. Једном таквом приликом Душко је ухапшен, али је пуштен захваљујући очевим везама у Краљевини Југославији; одмах затим протеран је из Немачке. Изненадио се када га је Џони позвао да се хитно састану у београдском хотелу „Српски краљ", и предложио му да ради као шпијун за немачку обавештајну службу Абвер. Џони је за то имао врло логично објашњење: Најбољи начин да некога победиш јесте да будеш „у његовој екипи". Радећи за Немце, њих двојица су прикупљали значајне информације, које су потом прослеђивали Британској тајној обавештајној служби МИ6. Тридесетих година 20. века шпијунажа је цветала у Европи, а Душко Попов се веома добро сналазио у тим водама, у којима ће „пливати" за време целокупног трајања Другог светског рата. Водио је леп, занимљив живот, са много пара, које је добијао од Абвера.  

У тајним службама је био познат као Трицикл. Учествовао је у многобројним операцијама савезника, пре свега Британаца, у рушењу Хитлера. Једно од његових најзначајнијих открића било је да се спрема напад на Перл Харбур. На жалост целе америчке нације, тадашњи шеф Еф-Би-Аја, Хувер, није поверовао у ту информацију.

После рата Душко престаје да се бави шпијунским послом и води миран и луксузан живот у својој вили на Француској ривијери са тридесетак година млађом Швеђанком, која му је родила троје деце. Умро је у 69. години живота.