Читај ми!

Питања која се рађају рађањем беба из 30 година смрзнутих ембриона

Свет је недавно обишла вест да су рођени близанци из ембриона замрзнутих још пре 30 година. Оне који се боре за потомство ова вест је свакако обрадовала. И за науку је то велики корак, али истовремено отвара и важна питања. О томе је у Јутарњем програму Радио Београда 1 говорио генетичар, професор Миодраг Стојковић.

Бебе које су добиле имена Лидија и Тимоти, су рођене у САД, а поносни новопечени родитељи назвали су њихово рађање „запањујућим, дивним" искуством. „Ово је необична ситуација, зато што показује да ембиони који су замрзнути пре три деценије и даље имају способност развоја када се врате мајци, и то је оно што је фасцинантно јер се криопрезервацијом, односно замрзавањем, зауставља биолошки сат и нема процеса старења", рекао је др Стојковић.

Тридесет година је изузетно дуг период, и толики проток година намеће питања о томе - да ли постоје извесни ризици, како по бебе тако и по мајке.

„Нема ризика за мајке, јер су то ембриони из донације, који су настали у процесу вантелесне оплодње, и који су као вишак замрзнути. Да ли постоје неке последице још увек не знам, потребно је да прође неко време, али колико сам ја видео, та деца не показују никакве абнормалности", додао је генетичар.

Период чувања замрзнутих ембриона у Србији законски је ограничен на пет година, међутим у неким земљама тај рок је знатно дужи. Без обзира на трајање периода замрзавања, генетски родитељи сами одлучују о томе да ли ће ембриони бити донирани или уништени, а из тога произлазе и неке етичке дилеме.

„Ја ту немам никакве дилеме, мани је драже да се донирају, него да буду уништени, а ту већ имам етичку дилему, јер ако имамо нешто што некоме може да помогне, а ми овде причамо о медицини која помаже људима да дођу до потомства, зато што из медицинских разлога то нису у могућности, и зато не видим зашто би неко имао етички проблем с тим", каже Стојковић.

Промена законске регулативе на овом пољу је потребна, та регулација мора да буде транспарентна и у договору, не само са законодавцем већ и са удружењима родитеља, али и са друштвом у целини, сматра доктор.

„Мора да постоји транспарентност, јако је битно да, ако се нешто мења у закону, то буде у складу са развојем науке, али и да буде у складу са једном широм јавном дискусијом како би људи били упознати где су то предности, и наравно које су то мане и недостаци. Kад се људи упознају с тим онда је сигурно да ће и страх бити много мањи. Овде не причамо само о некоме ко је рођен после 30 година него причамо и о замрзавању ћелија, замрзавању органа за трансплантацију, а то је поступак који зовемо криопрезервација и који има велики утицај у регенеративној медицини" закључио је др Стојковић.

субота, 20. април 2024.
4° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво