Плашите ли се Ноћи вештица? Четири фобије које су повезане са овим празником

Фобија, као што нам је познато, дефинише се као абнормалан или ирационалан страх. Фобије настају као последица негативних личних искустава, али некада њихов узрок не можемо да идентификујемо. Такође, могу настати у сусрету са токсичним групама или индивидуама.

Како да разликујемо страх од фобије? Фактори који то одређују су - колико интензивно неко реагује када се сусретне са оним што га плаши и колики је његов капацитет да се са тим страхом избори. Укратко, да ли има напад панике, психотични слом или неки други исцрпљујући одговор. На пример, неко се плаши паукова. Када види паука, убије га. То није фобија. А да ли сте чули за човека који је спалио своју кућу покушавајући да убије паука? То већ изгледа као фобија.

Одређени људи имају фобије од Ноћи вештица или чудовишта која се везују за тај празник. За њих, 31. октобар није кобајаги страшан, већ заиста представља застрашујући дан. Фобије не стимулишу само страх већ и мржњу према ономе чега се плашимо.

Самхаинофобија

Страх од Ноћи вештица назива се самхаинофобија. Самхаин (ˈsɑːwɪn, ˈsaʊɪn) био је келтски празник који се у претхришћанском периоду прослављао крајем октобра. Келти су веровали да промена годишњих доба која доноси дуже ноћи и краће дане, ствара пут између физичког и спиритуалног света. Виле и покојни рођаци могу посетити наш свет током Самхаина. Тај празник се прослављао тако што су се људи прерушавали у звери и чудовишта како би отерали духове. Самхаин је са доласком хришћанства прерастао у Ноћ вештица и добио додатне ритуале као што су сакупљање слаткиша, познатији као „трик или посластица", или дубљење бундева.

Викафобија

Страх од вештица и вештичарења могу подстаћи друге особе. У документарном филму Исусов камп, малој деци се објашњава да не треба да читају или гледају Харија Потера јер је он - као чаробњак - Божји непријатељ. Такав приступ, који се среће и код неких проповедника који заговарају идеју да су вештице и чаробњаци Сатаниних руку дело, може довести до хроничних фобија код оних који верују у постојање демонских сила, као и код мале деце.

Фазмофобија

Људи који се истински плаше духова пате од фазмофобије. Већина људи са овом фобијом верује да духови постоје, и такво уверење подгрева њихов страх. Деца су склонија да верују и да се плаше „стварних" духова него одрасли. Ипак, није нужно да будете дете или да верујете у духове да бисте патили од фазмофобије. Многи људи, који би иначе били имуни на овај страх, могу да поклекну ако се задесе близу гробља после поноћи.

Демонофобија

Ако неке цркве и свештеници могу да подстакну страх од вештица, замислите шта тек могу да ураде са демонима, ђаволима и Принцем таме лично. Наравно, неко може да стекне ове фобије и на друге начине - дружећи се са догматичним пријатељем или рођаком, преко књига или филмова који приказују демонске активности. Такође је могуће да ова, или било која друга фобија, настане без неког очигледног узрока.

Људи са другим фобијама, анксиозним поремећајима и они који злоупотребљавају психоактивне супстанце склонији су горенаведеним фобијама. Излагање штетним утицајима може пробудити или појачати фобије код рањивих појединаца.