Сунце поново у пуном сјају – делимично помрачење завршено

И помрачење Сунца и помрачење Месеца су један део лепе геометријске игре која се одиграва тако што Месец заклони лик Сунца, односно, уђе у Земљину сенку када се нађе иза њега, објашњава Бранко Симоновић, гост Јутарњег програма.

„Чињеница је да су привидни угловни пречници Сунца и Месеца приближно једнаки. Грубо узев то је пола степена и то је једна необична, занимљива коинциденција, јер тада Месец својим котуром тачно прекрива лик Сунца“, додаје Симоновић.

Месец може у потпуности да прекрије лик Сунца што је тотално или потпуно помрачење и Сунце се тада види само дуж једног уског појаса површине Земље, мимо тога, види се као делимично помрачење.

„Један посебан пример делимичног помрачења Сунца назива се прстенасто помрачење и оно настаје онда када је Месец у апогелу, када је удаљенији од Земље, а пошто дође испред сунчевог котура, онда је он привидно мањи него Сунце и около њега остане сунчев прстен да светли. То је једна изузетно лепа појава“, наводи звездар.

Тамо где се са Земље види тотално помрачење Сунца настаје тотална ноћ, мрклина. Могу се видети звезде, док у случају прстенастог помрачења Сунца то изостаје, као и у случају свих осталих делимичних помрачења.

Помрачење Месеца чешће видимо зато што се оно са сваке тачке Земље са које је у том тренутку Месец видљив, за разлику од помрачења Сунца, која су много чешћа јер месечева могу и да изостану током године, а највише их може бити три, а помрачења Сунца сваке године има бар два, а може их бити пет, али се она ређе уочавају јер је ограничен простор који је обухваћен сенком и полусенком.

„Што се тиче данашњег помрачења, приметиће га само они који знају да ће се догодити, иначе 1999. када је било тотално помрачење које се видело са севера наше земље, у Београду је свега два процента Сунца било откривено, а то је било довољно да изгледа као мало тмурнији дан, а не да је мрак. Сунце је веома снажан извор светлости и топлоте и морамо бити веома на опрезу како не бисмо оштетили вид. Препорука, односно опомена за све је да у било ком случају, Сунце никада не смемо гледати непосредно, јер се вид у тренутку може трајно оштетити“, наглашава Симоновић.

Како да гледамо помрачење

Звездар и популаризатор астрономије наглашава да уколико желимо да гледамо помрачење Сунца не користимо загарављена стакла, рендгенске снимке и слично. Фолије које се за то посебно користе морају бити без иједне тачкице на себи. Све остале фолије не треба користити.

Најједноставнији и свакако најбезбенији начин, мада и најскромнији начин, да испратимо помрачење Сунца, је камера опскура.

Потребно је узети два листа папира. На једном листу избушити три рупе – једну иглом, једну чачкалицом до пола и трећу да прође цела чачкалица. Окренути се леђима ка Сунцу. Папир са рупицама држимо усмерен ка Сунцу а испред њега други лист померамо док се на њему не појави одраз. Видећемо пројекциони лик, не треба очекивати ништа посебно, али бар нећемо оштетити вид.

„Они који желе да се детаљније позабаве овом појавом, друштво Звездар, које је у настајању, ће данас на савском шеталишту код Београдске тврђаве организовати посматрање помрачења Сунца“, напомиње Бранко Симоновић, звездар и популаризатор астрономије.