Сензационално откриће италијанских археолога – хомосапијенс је правио накит

Први европски атеље у коме је хомосапијенс израђивао накит налази се у Јонском мору. Наруквице и огрлице израђене од шкољки повезаних траком од коњске длаке, вероватно су биле обојене јарким бојама, јер се на појединим примерцима и после више хиљада година, могу наћи трагови природних пигмената оксида гвожђа.

У студији под називом „Датирање систематске производње украса од шкољки у Европи у периоду од пре 45.000 година“, универзитетâ у Сијени и Болоњи, обрађено је шест стотина артефаката који се могу сматрати накитом чиме се документују први увиди у естетске навике првих људи. Коришћене су различите врсте шкољки, скафопода и пужева. Већина је имала отвор кроз који се провлачила трака.

„Накит се обично везује за појаву симболичких ритуала. Иако појава накита у Африци датира још из средњег каменог доба“, пишу аутори чланка објављеног у Archaeological and Anthropological Sciences.

„Докази о украшавању на простору Евроазије се спорадично региструју у контексту средњег палеолита, а до данас су пронађени докази већих размера само из периода горњег палеолита. Међутим, мало се зна о периоду од пре 50.000 до 40.000 година, када су савремени људи населили Евроазију потискујући постојеће популације хоминина као што су неандерталци, и разне 'прелазне' и горњопалеолитске културе.“

Налази археолога указују на постојање локалне производње предмета за орнаменталне сврхе, као и на постојање образаца у изради накита, његовом облику и величини током времена.

Није први пут да су археолози у пећини Дел Кавало дошли до епохалног открића. Овде је откривено да су први Европљани ловили луком и стрелом још пре 40.000 година.

Током 2022. године на Гугл мапама су откривени обриси људског лица исцртани на литици Порто Селвађо, на јонској обали Пуље.