На Европи, Јупитеровом сателиту, снег пада наопако

Нова студија, објављена у августовском издању часописа Астробиологија, открива да би ледена кора Европе могла бити делимично изграђена од честица „крхког леда“, пахуљастом накупином ледених кристала који се такође стварају и испод ледених покривача на Земљи, преноси Лајв сајенс.

Овај крхки лед садржи само део соли која се налази у леду из саме коре, што указује да је ледени покривач Европе можда мање слан него што се раније веровало.

„Када истражујемо Европу, занима нас за салинитет и састав океана, јер је то једна од ствари које ће одредити њену потенцијалну настањивост или чак, тип живота који би тамо могао да настане“, наводи главни аутор студије Натали Волфенбаргер, дипломирани студент истраживач на Институту за геофизику Универзитета Тексас.

Европа фасцинира научнике стотинама година

За астробиологе, Европа је један од најинтригантнијих објеката у Сунчевом систему. Према Наси, овај Јупитеров пратилац је прекривен океаном дубоким 60 до 150 километара, кога прекрива ледена кора дебљине 15 до 25 километара.

Величина Европе је око четвртине величине Земље, али њен океан на површини може да садржи око два пута више воде од свих Земљиних океана, према свемирској агенцији, што ово небеско тело чини интригантним местом за тражење ванземаљског живота.

Нови Насин орбитер, „Европа Клипер“, требало би да буде лансиран у октобру 2024. како би летео поред леденог месеца да би се видело колико би она могла бити погодно станиште за живот. Научници са Универзитета Тексас у Остину предводе развој радарског инструмента овог орбитера који продиру у лед, који ће завирити у ледени покривач и океан одмах испод њега.

Да ли је на Европи као на Антарктику

Као део тог напора, истраживачи су у жељи да проуче како је ледени покривач структуриран. Зато су се окренули Земљи испитујући два главна начина на која се лед формира испод ледених покривача Антарктика.

Један облик, конгелациони лед, настаје на површини ледене коре. Други, крхки лед, формира се у хладној морској води и лебди према горе  попут пахуљица снега које падају наглавачке, и на крају буде заробљен испод леденог покривача.

Европа, као и Антарктик, вероватно има низак температурни градијент, што значи да се температура са дубином веома мало мења. У овим условима, Волфенбаргерова је открила, да је појава крхког леда уобичајена, посебно на местима где се лед стањи у пукотинама или расцепиума.

Ако је крхки лед такође уобичајен на Европи, то би могло да направи велику разлику у саставу његове ледене коре. Док конгелациони лед може да садржи 10 одсто соли околне морске воде, крхки лед је далеко чистији, садржи само 0,1 одсто соли из морске воде од које настаје.

Не само да би овај лед са мало соли могао да утиче на структуру и чврстоћу ледене коре Европе, већ би могао да утиче и на то колико добро „Клиперов“ радар може да продре кроз лед.

„Овај рад отвара читав низ могућности за размишљање о океанским световима и како они функционишу“, наглашава Стив Венс, научник у Насиној Лабораторији за млазни погон, који није био укључен у студију.