У Аргентини откривен мераксес гигас, диносаурус сличан тираносаурус рексу

Фосил мераксес гигас (Meraxes gigas), како је назван нови диносаурус, пронађен је у северној регији Патагоније у Аргентини. Ово створење је, према студији објављеној у часопису Current Biology, било дугачко 11 метара и тежило више од четири тоне, 

У време када су ове врсте настањивале земљу, у тој области је владала врела и влажна клима са много водених токова и вегетације, укључујући огромно дрвећа, објашњава у изјави за Си-Ен-Ен Хуан Канале, руководилац пројекта у Палеонтолошком музеју „Ернесто Бахман“ у Неукену у Аргентини.

Месождер је из групе кархародонтосауруса (Carcharodontosauridae) који је, према истраживачима, живео у периоду креде, пре 145 до 66 милиона година.

Мноштво фосила кархародонтосауруса пронађено је у последњих 30 година, али се мало знало о њиховој лобањи, предњим ногама или стопалима. Захваљујући новооткривеном изузетно комплетном фосилу то се променило.

„Први пут знамо, са пуно детаља, о одређеним деловима анатомије ових џиновских диносауруса месождера“, наглашава Канале.

Истраживачи су пронашли скоро комплетан предњи уд, што им је омогућило да закључе да је М-гигас имао сићушне предње удове за тако великог диносауруса, физичку особину коју дели са Т-рексом и која је дуго збуњивала палеонтологе.

Такође су пронашли скоро комплетну лобању и стопало, што им је омогућило да расветле како је ова група диносауруса еволуирала, додаје Канале, објашњавајући да је приметан еволутивни тренд да су имали све крупнија тела, све веће лобање и пропорционално све мање предње удове.

Постојала је нека врста трке у наоружању

Фосил је пронађен у формацији Хуинкул, где је у студији наведено да су пронађени остаци једне од највећих познатих копнених животиња свих времена, Argentinosaurus huinculensis, који датирају из истог периода као и фосил М-гигаса.

Такође је познато да је ово подручје било дом других диносауруса месождера, иако мањих од М-гигаса, као и других врста биљоједа дугог врата.

Канале напомиње да је генерално веома тешко утврдити шта су диносауруси јели, осим упоређивањем зуба пронађених на местима ископавања на којима су откривени фосили биљождера и месождера.

„Није случајно што су џиновски диносауруси биљоједи и џиновски диносауруси месождери живели у истом окружењу“, истиче Канале. Зато су биљоједи током еволуције постајали све већи како би се одбранили, али се исто дешавало и са месождерима како би могли да их лове.

„Постојала је нека врста трке у наоружању“, сматра палеонтолог.

Нема директне везе са Т-рексом

Али истаживачки тим сматра да је М-гигас еволуирао независно од Т-рекса и да је изумро скоро 20 милиона година пре него што је Т-рекс ходао земљом.

Канале објашњава да се, иако су оба диносауруса имала велике главе и мале предње удове, структура њихових костију веома разликује.

Преци М-гигаса имали су мање главе и дуже предње удове које су им биле важне за лов, али се то временом променило.

Претходно истраживање је показало да су се код врста диносауруса као што су М-гигас и Т-рекс предњи удови скраћивали како су им главе постајале све веће. Tо доказује да предњи удови нису коришћени као оружје за лов, већ су главом убијали свој плен, напомиње Канале.

Међутим, пронађени фосил показује да, иако су предњи удови били кратки, били су веома мишићави, а грудни мишићи су такође били добро развијени.

„Ово није у складу са екстремитетом који нема никакву функцију“, каже палеонтолог, додајући да су им можда служили да лакше устану или су их користили приликом парења. Истраживачи нису успели да утврде да ли је овај фосил припадао мушком или женском диносаурусу.

Тим је такође открио да је М-гигас имао гребене, бразде, избочине и мале рогове на својој лобањи, који су вероватно служили за привлачење потенцијалних партнера.

Има још посла на проучавању М-гигаса, наглашава Канале, а један колега из музеја управо ради на тези која је посвећена удовима овог диносауруса. Поред тога, има доста фосила које још треба ископати у том подручју, као и отиске диносауруса за анализу.

„Пред нама је много посла“, додао је Канале.