Света улога највећeг древног базена на Медитерану

На малом острву поред западне обале Сицилије, пре око 2550 година, Феничани су саградили огроман свети базен у чијем је центру стајала статуа бога Баала.

Научници су дуго мислили да је древни правоугаони базен на острву Мотија служио као вештачка унутрашња лука или суви док за феничанске поморце. Међутим, реч је о највећем познатом светом базену древног медитеранског света, каже археолог Лоренцо Нигро са Универзитета Сапијенца у Риму.

Феничани су поставили базен у центар верског комплекса у лучком граду који се (као и само острво) назива Мотија, извештава Нигро. Базен и три оближња храма били су усклађени са положајима одређених звезда и сазвежђа у кључним данима у години, као што су летњи и зимски солстициј. Свако од тих небеских тела било је повезано са одређеним феничанским богом.

Нигро претпоставља да су рефлектујућу површину базена (који је био нешто дужи и шири од базена олимпијске величине) ноћу користили за астрономска посматрања – тако што су стубовима обележавали положаје звезда. С тиме би се могли повезати и навигациони инструмент, откривен у једном храму, и статуа египатског бога повезаног са астрономијом, која је пронађена у углу базена.

Археолог који је истраживао Мотију пре око једног века први је описао велики базен као луку која је каналом повезана са морем. Слична лука је раније откривена у Картагини, феничанском граду на обали северне Африке.

Међутим, новија ископавања и радиокарбонско датирање (које су спроводили у Мотији од 2002. године) показали су да „базен није могао да служи као лука јер није био повезан са морем", каже Нигро. Његов тим је привремено исушио канал, што је показало да се базен напаја природним слатководним изворима. Тек пошто су грчки освајачи покорили Мотију у бици 396. године п. н. е., ископан је канал од базена до оближње лагуне, открили су Нигро и његов тим.

Феничани су населили Мотију између 800. и 750. п. н. е. Свети базен, укључујући постоље у центру, саграђен је између 550. и 520. године п. н. е., каже Нигро. Два трага сугеришу да је на постољу некада стајала статуа Баала. Пошто је базен исушен, на једној од његових ивица пронађен је камени блок са остацима великог извајаног стопала. Такође, натпис у малом удубљењу у једном углу базена укључује посвету Баалу, главном феничанском богу.

Богови које су обожавали Феничани били су пандан боговима других медитеранских заједница, на пример, Баал је био близак лику хероја Херкула из грчке митологије.

То што су били отворени према божанствима других заједница и били спремни да их укључе у свој систем веровања, „вероватно је био један од кључева њиховог успеха широм Медитерана", каже археолог Сузан Шерат са Универзитета Шефилд у Енглеској, која није учествовала у овом истраживању.

Поједини истраживачи сматрају да Феничани немају јединствени културни или етнички идентитет. Међутим, Нигро се не слаже са том тезом. Феничани су развили утицајан систем писања и говорили семитским језиком, а то су била кључна обележја културе источног Медитерана, тврди он. Као вешти древни поморци, насељавали су острва и приобалне регионе и западног Медитерана, те су се интегрисали са тамошњим становништвом; тако су настајале хибридне културе, сматра Нигро.

Налазишта у Мотији показују да је тако створена препознатљива западнофеничанска култура. Грнчарија и други артефакти указују на то да су се групе из Грчке, са Крита и из других медитеранских региона периодично насељавале на том острву, почевши од пре око 4000 година. Метални предмети и други налази из различитих фаза развоја Мотије показују утицаје са свих крајева Медитерана.