Разјашњење повезаности близанаца – када и како се ДНК може променити

Центар за бихевиорална истраживања у психологији Филозофског факултета у Новом Саду, више од деценије спроводи истраживања у оквиру највеће близаначке студије у земљи. Испитивања на близанцима су важна јер дају одговоре на многа питања у вези са понашањем, здравственим навикама, и нуде сазнања о промени структуре унутар ДНК ланаца.

Научни тим састављен од психолога, генетичара и молекуларних биолога, 2011. године, основао је први јединствени регистар у овом делу Европе, који данас броји више до 2.000 близанаца, у циљу испитивања сличности и разлике једнојајчаних и двојајчаних близанаца.

„И тим поређењем, ми можемо заправо да закључимо, који аспекти нашег понашања су у већој мери одређени генима, а у којом мери су одређени срединским чиниоцима. Ми онда можемо да откријемо који су то аспекти васпитања, понашања, навика који могу да обликују наше понашање и здравствене навике", рекла је др Снежана Смедеревац са Филозофског факултета у Новом Саду.

На Дан близанаца, традиционално се организује и сусрет близаначких парова, ове године у новосадском Ректорату.

„За пројекат сам сазнала преко интернета, пријавила сам се да дођем, да разменим нека нова искуства, и да се моји дечаци упознају са неким сличним себи", каже Маријана Рудовић.

Док се део пројекта спроводи преко упитника, у одређеним експерименталним процедурама обавезно је учешће близанаца, где се испитују њихове когнитивне способности, или реакције у виртуалном окружењу.

А у оквиру „Џиниус пројекта!" у наредним годинама, биће завршена и прва епигенетичка студија, која истражује могућности промене гена.

„Савремена наука је, ипак, показала да постоје делови нашег ДНК који уче, који памте, и ми желимо заправо нашим пројектом да видимо, који су то делови ДНК ланца који се мењају под утицајем срединских чинилаца", објашњава професорка Смедеревац.

Као помоћ родитељима, одржано је предавање "Како да помогнете својим близанцима да буду јединствене особе".

„Кроз предшколски, школски и тинејџерски узраст, покушали смо да кроз сваки од тих периода, пронађемо развојне задатке и објаснимо развојне задатке са којима се суочавају и редовна деца, али и наравно, деца близанци, јер они увек имају задатак више – да сепарације направе у односу на свој близаначки пар. Е сад, родитељима је олакшано на начин да им дамо корисне савете, на који начин са тим задацима да изађу на крај", истакла је др Жељка Николашевић са Медицинског факултета у Новом Сау.

Истраживање се темељи на принципима отворене науке, што је позив и свим грађанима да се укључе у активности овог пројекта.