Шта све може да никне из Месечевог тла

Први пут, научници су посејали семе једне врсте корова у узорке тла са Месеца које су прикупили астронаути Насе. Истраживачи нису знали да ли ће нешто уопште никнути у оштрој Месечевој прашини, и желели су да виде да ли би следећа генерација истраживача Земљиног природног сателита – могла да користи семе за узгајање хране. Резултати су их запрепастили.

У „земљи” коју су донели Нил Армстронг из Апола 11, Баз Олдрин и други атронаути са Месеца, никло је све посејано. Међутим, семе русомаче, корова са малим белим цветовима, после ницања све је лошије напредовало, на крају и закржљало.

Наиме, Месечева прашина пуна је ситних, стаклених фрагмената од удара микрометеорита који доспевају свуда, па и у Аполо лунарне летелице.

Чак су излизали свемирска одела месечевих шетача. Научници се слажу да је ова сетва и ницање добра полазна тачка. Следећи корак је садња на самом Месецу.

Процењује се да би узгајање требало спровести у геолошки млађим тачака на Месецу, попут токова лаве.

Окружење се такође може прилагодити, мењањем хранљивих материја или прилагођавањем вештачког осветљења.

Експеримент је спроведен у мају прошле године на Универзитету Флориде.

Научници су од Насе добили само 12 грама од укупно 382 килограма месечевог камења и тла које су астронаути донели са шест Аполо летова.

Планира се експериментисање и са другим биљкама.