Човек који је упознао бесконачност
Само изузетни људи су у стању да године проведу размишљајући о математици искључиво на апстрактан начин. Већини је математика рачун, а она је најмање то.
Дубина математике одражава дубину људског ума; свака њена примена је тек само доказ колико далеко можемо стићи. Годфри Харолд Харди се убрајао у ретке који су о математици могли дубоко и дуго да размишљају.
Док је размишљао о апстрактној математици и теорији бројева, није ни маштао да ће управо област за коју се толико интересовао и залагао бити једног дана врло применљива. Чак је једном рекао да његова постигнућа немају ни најмању практичну примену. Међутим, његове, тада апстрактне, идеје сада се и те како користе у рачунарским наукама, посебно у области заштите података.
Рођен је 1877. године у Енглеској у породици професора. Отац је био уметник, а мајка наставница на академији за наставнике „Линколн". Обоје су волели математику. Рано су приметили да им је дете веома бистро - у школи је био изванредан у свим предметима, али за разлику од осталих познатих математичара, није од раног детињства имао изражену страст за математиком. Иако је са само две године написао бројеве до хиљаду, у школи је желео да буде најбољи у свему. Био је најбољи али веома повучен и стидљив. Школа је за таквог дечака у то време била опасно место, најсигурније се осећао на часовима. Као најбољи у школи, добио је стипендију за Тринити колеџ на Кембриџу, где је почео да озбиљно проучава математику уз професора Огастуса Лава, за кога је касније тврдио да му је отворио очи када је математика у питању, посебно у области математичке анализе и теорије бројева.
Познат је његов рад са Литлвудом и Рамануџаном, описан у филму о Рамануџану „Човек који је упознао бесконачност". Харди је познат и по есеју о естетици математике Matematician Apology, који је, сматра се, један од најбољих увида у ум математичара написан за лаике. А колико је био занимљив његов ум, може се закључити из неких његових цитата:
• Ниједан математичар не сме дозволити себи да заборави да је математика, више него била која друга уметност или наука, игра младог човека.
• Није вредно да човек прве класе изрази мишљење већине. По дефиницији, пуно је других који ће то урадити.
• Математичар, као и сликар или песник, прави обрасце. Ако су његови обрасци трајнији од осталих, то је зато што су створени са идејама.
Харди је једном рекао Бертранду Раселу: „Када бих могао логички да докажем да ћеш умрети за пет минута, требало би да ми буде жао што ћеш умрети, али моја туга би била ублажена задовољством доказа". Расел се сложио са Хардијем по питању задовољства доказа, што је и навео у аутобиографији.
Коментари