Ћелије из лабораторије као будућност лечења мишићне дистрофије

Мишеви са поремећајем који подразумева губитак мишићне масе, којима су убризгане лабораторијски добијене матичне ћелије могли су да претрче два пута већу раздаљину после третмана, на прилагођеним мини стазама, у односу на пређашње резултате.

Научници су култивисали људске мишићне матичне ћелије које су способне да се обнављају и тако „поправљају" оштећења мишићног ткива код мишева, што је напредак који може довести до нових начина лечења поремећаја те врсте код људи.

Научници са Универзитета „Џон Хопкинс" кажу да су током тестова успешно узгојили људске мишићне матичне ћелије које имају потенцијал да помогну у напорима при лечењу повреда мишића и поремећаја губитка мишића код људи.

Извештај о резултату експериментисања објављен је у часопису Cell Stem Cell.

Да би направили самообнављајуће матичне ћелије, научници су започели са лабораторијски узгојеним ћелијама људске коже које су генетски репрограмиране у примитивније стање у којем ћелије имају потенцијал да постану скоро све врсте ћелија у телу.

Ћелије су познате као индуковане плурипотентне матичне ћелије (ППЋ) и комбиноване су са раствором стандардних фактора раста ћелија и хранљивих материја који их подстичу да се диференцирају у специфичне типове ћелија.

У лабораторији, научници могу да трансформишу ППЋ ћелије у различите типове ћелија, укључујући ћелије коже и мозга. Оно што је било далеко теже, кажу истраживачи, јесте способност претварања тих ћелија у самообнављајуће матичне ћелије за одређени орган.

Истраживачки тим, предвођен др Габсангом Лијем, професором неурологије и чланом Института за ћелијско инжењерство подстакао је ППЋ ћелије да се претворе у мишићне матичне ћелије користећи раствор богат хранљивим материјама. Планиране су даље студије, каже Ли, како би се испитао рецепт и састојци који могу бити кључни за прављење мишићних матичних ћелија.

Ли је и суоснивач "Vita Therapeutics Inc." - компаније за ћелијски инжењеринг са седиштем у Балтимору, Мериленд, где се надају да ће третмане мишићним матичним ћелијама избацити на тржиште као третман поремећаја губитка мишића, укључујући мишићну дистрофију.

Тим је известио да се се, када су убризгали мишићне матичне ћелије у мишиће миша, ћелије преселиле у подручје где су опстале више од четири месеца.

Две методе 

Истраживачки тим је затим користио две различите методе да би утврдио да ли мишићне матичне ћелије могу поправити оштећено ткиво.

У једној методи, истраживачи су трансплантирали мишићне матичне ћелије у мишеве генетски модификоване и узгајане „без имуног система" како би избегли одбацивање трансплантираних ћелија. Затим су изложили животиње токсину који разграђује мишиће и зрачењу како би елиминисали мишићне матичне ћелије које већ постоје у мишу.

На месту оштећења од токсина и зрачења у мишићном ткиву, истраживачи су открили да су се трансплантиране људске мишићне матичне ћелије развиле у миобласте, неку врсту ћелије за изградњу мишића која поправља оштећења спајањем и развијањем микровлакана која карактеришу нормалне мишиће.

Такође су открили да неке од трансплантираних људских мишићних матичних ћелија мигрирају у нишу и понашају се као мишићне матичне ћелије које се природно налазе у организму миша.

У другом сету експеримената, истраживачи су трансплантирали мишићне матичне ћелије у мишеве генетски модификоване са мутацијом гена за дистрофин, што резултира мишићном дистрофијом.

Истраживачи су открили да су трансплантиране мишићне матичне ћелије путовале до подручја мишићне нише. Током неколико месеци, тестови су показали да су трансплантирани мишеви били у стању да трче двоструко даље него иначе.