Садгуру: Наука је ту, само треба да је користимо

Међународни покрет „Свесна планета - Спасимо земљиште“, након Лондона, Амстердама, Берлина, Љубљане, Рима, Париза, Франкфурта и многих других, прикључио је својој кампањи и Београд, на скупу који се одржао на Тргу републике.

Пројекат „SaveSoil“ (Спасимо земљиште) одговор је на Kонвенцију Уједињених нација о борби против дезертификације - деградације тла (УНЦЦД) која каже да би преко 90% земљишта на планети могло да деградира до 2050. године, што би довело до застрашујуће светске кризе, укључујући несташицу хране и воде, сушу и глад, масовне сеобе и незапамћене стопе изумирања врста.

Пројекат води лидер еколошких покрета у Индији, проглашен за једног од 50 најутицајнијих Индијаца, Садгуру, у партнерству са Уједињеним нацијама. Искористили смо прилику да га питамо зашто је за њега наука толико важна и како да освестимо људе да се ка њој окрену.

„Наука је, за људе који се не баве њоме, помало техничка ствар. Тек неки ће успети да је разумеју и да се са њом поистовете. Оно што ми радимо јесте преношење већ постојећих научних података на њима мало блискији начин. Узимамо те податке од научника који проучавају земљиште и представљамо их на друштвено разумљивији начин“, каже Садгуру.

Садгуру је 21. марта мотором кренуо на пут дуг 30.000 километара, кроз 26 земаља од Уједињеног Kраљевства до Индије.

Током овог путовања, он ће се сусретати са светским вођама, медијима, научницима, стручњацима, еколошким активистима, познатим личностима и грађанима из 26 земаља. Циљ је да се глобално прошири свест о овом проблему како би сви заједно пружили руку подршке, знања, стручности и како би се удружиле снаге и потражила решења.

„Зато сам причао са научницима који су посвећени овој теми цео живот, али чији се гласови не чују. Желео сам да им помогнем, не поједностављујући њихове радове већ само чинећи их разумљивијим. Рекли су ми да је то тешка мисија јер су истраживања преобимна, комплексна и несхватљива“, каже он.

Зато је ова организација, у сарадњи са бројним научним институцијама, успела да све то сажме на свом сајту, на доступност свима.

Постоји три узрока осиромашивања земљишта: индустријализација пољопривреде, потрошња меса у исхрани и испаша стоке, превише вештачког ђубрива. А четири последице осиромашеног земљишта - нарушено људско здравље, опада удео органске материје у земљишту, успоставља се зачарани круг поплава и суша, и недостатак хране може изазвати грађанске сукобе.

„Ако не унапређујемо свој живот, како ћемо унапредити живот на планети уопште“, каже Садгуру.

У просеку 99 ценитметара површинског слоја земље одржава 87% животних облика на планети: микробе, црве, инсекте, птице, животиње, људска бића, биљке, дрвеће и сву осталу вегетацију на планети.

А оно је сада у смртној опасности. У последњих 40 година, изгубљено је 40% површинског слоја земљишта на планети. Уједињене нације кажу да нам је земљишта преостало за још само 80 до 100 жетви отприлике, што значи за још 45 до 60 година пољопривреде. Након тога, нећемо имати земљиште за производњу хране.

„Можете замислити патњу коју ћемо раширити по свету. У Индији је већ 30% земље деградирано, а у 90% индијских држава земљиште се претвара у пустињу. То значи да се ту ништа не може гајити. Зато је заштита земљишта за будуће генерације ове земље најважније питање“, каже гуру.

Kако обнова земљишта може да помогне животној средини? Постоји пет метода за обнову земљишта.

Органски садржај сачињава здраво земљиште, што подразумева да не можете одржавати богатство земљишта помоћу ђубрива и трактора. Потребне су вам животиње на земљи. Затим, пољопривреда заснована на дрвећу или агрошумарство. Трећи метод је смањена потрошња меса, а четврти воћна исхрана. Последњи метод је изградња свесне планете.

Садгуру каже да фармери морају да зарађују исто колико и доктори, адвокати и други, јер нас они хране. Ако се то ускоро не оствари, неће имати ко да нас храни. Ко ће узгајати храну? То је највеће питање данашњице.