Српски астрономи у корак са светским открићима, у припреми Музеј астрономије

Астрономи, како професионалци, тако и аматери, посвећују своје животе посматрању  и тумачењу предмета и појава на небу. Најзначајнија научна открића управо су допринос светске астрономске заједнице.

„Место наших астонома у њој је врло значајно иако се о томе мало зна. Наши астрономи прате све токове захваљујући разгранатој сарадњи са научницима из других земаља. Резултат тога је велики број објављених радова у престижним међународним часописима", каже Јелена Ковачевић Дојчиновић из Астрономске опсерваторије Београд, у разговору за Радио Београд 1,  поводом Дана астронома Србије.

Додаје да смо, захваљујући великом телескопу „Миланковић" укључени у многе међународне пројекте. Један од таквих ускоро почиње, и на њему је ангажовано више стотина научника.

"Large Synoptic Syrvey Telescope" је, иначе, један од најамбициознијих астрономских пројеката данашњице. Србија је једна од ретких европских земаља која је од почетка укључена у њега. Стартује ускоро у Чилеу. Циљ је да се сними 32 милијарде галаксија и звезда, како би се схватила структура васионе и њена еволуција.

Светска астрономска заједница много очекује и од свемирског телескопа „Џејмс Веб" који је, као сателит, лансиран крајем прошле године. „Он би требало да омогући да се виде најудаљенији и најстарији објекти у васиони, и да објасни настанак галаксија и звезда", објашњава саговорница Магазина на првом. 

Као најзначајнија открића новијег датума истиче фотографију супер-масивне црне рупе у језгру једне галаксије. Захваљујући њој први пут је посматрачки доказано нешто што је  до тада била само теорија.

Револуционарно је и откриће наше научнице из 2020. године. Реч је о мрежи тзв. ауто-путева кроз Сунчев систем којима ће се убудуће много брже путовати. Тиме је др Наташа Тодоровић додатно подигла реноме Астрономске опсерваторије Београд, једне од настаријих и најуспешнијих научних институција у Србији.

Астрономска опсерваторија Београд се данас бави атрактивним стварима: активним галактичким језгрима, гравитационим сочивима, двојним вишеструким звездама... Као таква, она је одлична основа за будућа истраживања и развој космичких наука и технологије.

Јелена Ковачевић Дојчиновић наглашава да космички програми нису више привилегија великих и богатих држава. То се сматра залогом за будућност и због тога би требало обезбедити више кадра и финансија за њихову реализацију. Она наводи примере Словеније која је лансирала два сателита и Бугарске  која унапређује индустрију за космичка истраживања.

У међувремену активно се ради на популаризацији астрономије и на анимирању великог броја аматера. Крајем године планира се отварање Музеја астрономије.

„То би био не само едукативни допринос, већ се очекује да унапреди културну и туристичку понуду Београда. У њему ће бити изложени инструменти коришћени у двадесетом веку, а најимпресивнији ће, свакако, бити велики рефрактор смештен у куполи", закључује Јелена Ковачевић Дојчиновић.