Емпатија и креативност

Веза између емпатије и креативности предмет је једногодишњег истраживања Универзитета у Кембриџу, у коме су учествовали ученици узраста од 13 и 14 година, из две лондонске школе. Ученици једне школе провели су годину дана пратећи лекције прописане наставним планом и програмом. Друга група пратила је часове дизајна и технологије користећи „алате" за размишљање о инжењерском дизајну који служе да подстакну креативност и емпатију при решавању проблема из свакодневног живота.

Креативност обе групе процењена је на почетку и на крају школске године коришћењем Торансовог теста креативног мишљења.

Резултати су показали статистички значајан пораст креативности код ученика друге школе – где су на часовима дизајна и технологије коришћени поменути „алати" за размишљање. На почетку године, ниво креативности ученика у првој школи – која је пратила стандардни наставни план и програм – био је 11 одсто виши него у другој, тзв. експерименталној школи. Међутим, до краја школске године ситуација се потпуно променила: ниво креативности у експерименталној школи био је 78 одсто виши него у првој, контролној школи.

Истраживачи су такође испитали специфичне категорије у оквиру Торансовог теста које указују на емоционалну или когнитивну емпатију, као што су „емоционална експресивност" и „отвореност ума". Ученици из друге школе (у којој су коришћени иновативни алати) поново су постигли много боље резултате у овим категоријама, што указује на то да је развијање емпатије допринело укупној креативности.

Аутори студије сугеришу да подстицање емпатије не само да побољшава креативност већ може унапредити опште ангажовање ученика у учењу.

Дечаци су постали бољи у изражавању емоција – њихова постигнућа на том пољу постала су за 64 одсто виша него на почетку године – док су девојчице знатно напредовале на пољу когнитивне емпатије – забележени су 62 одсто бољи резултати у сагледавању и разумевању туђе перспективе.

Истраживање је део дугорочне сарадње између Педагошког факултета и Одељења за инжењерство Универзитета у Кембриџу, под називом „Дизајнирање наше сутрашњице", које воде Бил Никол и Ијан Хоскинг. Оно подстиче ученике да решавају проблеме из стварног света уважавајући перспективе и осећања других.

У једном од задатака у оквиру истраживања тражило се да ученици (експерименталне школе) осмисле „пакет" за лечење астме код деце узраста до шест година. Ученици су добили различите корисне информације које подстичу креативан и саосећајан приступ: на пример, показани су им подаци о броју смртних случајева од астме међу децом у Великој Британији, и видео-снимак који приказује дете које има астматични напад. Такође, истражили су проблем и тестирали своје дизајнерске идеје играјући улоге различитих заинтересованих страна – пацијената, чланова породице и медицинског особља.

Многи су, на пример, користили фразе као што су „како је бити у њиховој кожи" или „сагледати ствари са друге тачке гледишта" када су разговарали о пацијентима и њиховим породицама. Један дечак је рекао истраживачима: „Мислим да бих до краја пројекта почео да саосећам са људима који се боре са астмом... Да сам дете које користи инхалатор, ја бих такође био уплашен."

У студији је учествовала и др Хелен Деметриу, која ради као придружени предавач психологије и образовања на Педагошком факултету и посебно се интересује за емпатију. Она је рекла: „Пробудили смо нешто у овим ученицима тиме што смо их подстицали да размишљају о мислима и осећањима других. Не само што се показало да је могуће подучити децу емпатији већ је и потврђено да се на тај начин подржава развој њихове креативности и подстиче свеобухватније учење."

Никол, виши предавач на Одсеку за образовање у области дизајна и технологије, каже: „Ови подаци указују да је то карика која недостаје у креативном процесу, и од виталног је значаја ако желимо да образовањем подстичемо и охрабрујемо дизајнере и инжењере сутрашњице".

Налази истраживања указују на потребу да се негују „емоционално интелигентни ученици", посебно у контексту нових научних доказа да се наш капацитет за емпатију смањује како старимо.

„Ово је нешто о чему морамо размишљати, јер су наставни планови и програми генерално све више засновани на испитима", рекла је Деметриу. „Добре оцене су важне, али да би друштво напредовало, важни су и креативни, комуникативни и емпатични појединци."