уторак, 05.04.2022, 17:19 -> 17:20
Извор: РТС
Српском физичару престижно француско одликовање: Србија мора више да улаже у науку
Нуклеарни физичар Иван Петровић читаву каријеру посветио је напретку науке и имплементацији физике у здравству, због чега је недавно добио Орден националног реда за заслуге Француске за његова изузетна достигнућа у науци. Петровић истиче да му признање прија, али у упозорава да је наука у Србији у веома тешком положају и да држава мора много више да улаже у њу.
„Ово признање је круна четвородеценијског рада у области нуклеарне физике. За крај каријере то је заиста једна лепа награда. Пре четири године добио сам слично италијанско одликовање“, каже српски научник.
Каријера професора Петровић може се поделити на два дела. У првој половини се бавио физиком нуклеарних реактора, односно дизајнирање и пројектовање језгара нуклеарних реактора. Друга половина везана је за истраживања у области карбонске терапије, односно терапије јонима, чиме је дао велики дорпинос лечењу пацијената од канцера.
„Ради се о мултидисциплинарном тиму у којем учествује колегиница професорка Александра Ристић, која води биолошки део, док ја водим физичарски који осмишљава експерименте са ћелијама и анализу ефеката и резултата“, навео је професор на Институту Винча.
Други део њиховог рада, како каже, везан је за развој софтвера који симулира пролазак честица кроз материју и помоћу њега усавршавају хадронску терапију како би се што прецизније одредиле позиције и дозе зрачења.
„С обзиром да су јони далеко ефикаснији од конвенционалног гама и икс зрачења, то је велики напредак. У свету данас постоји око 80 центара где се приликом зрачења користе јони, доминантно протони, карбонски јони па и алфа честице“, појаснио је Петровић.
Наука у Србији у јадном положају
Истакнути професор осврнуо се и на положај науке у Србији, који је назвао јадним.
„Многи наши људи који раде у свету веома су познати и успешни, али имају стране афилијације, што је много другачије у односу на период 60-их, 70-их, па и 80-их година када су научници са југословенском афилијацијом били веома познати и успешни. Данас је махом наш таленат препознат када су у другим земљама, а не када су овде“, објаснио је професор Петровић.
Према његовим речима, улагање у науку у Србији је трагично.
„Овде се већ двадесетак година у науку улаже 0,3 или 0,4 одсто БДП-а. Норма ЕУ је минимум 2 одсто, а многе земље у науку улажу и 3,5 па све до 5 одсто БДП-а. Упоредите висину БДП-а тих земаља и проценат који улажу са БДП-ом Србије и процентом који ми улажемо у науку. То довољно говори о томе“, истакао је професор Петровић.
Коментари