Физиологија фикције

Уочено је да читање може да се посматра као физиолошки процес, будући да подразумева пажњу, разумевање, визуелну перцепцију, побуђивање емоција, умиривање тела итд. Циљ је био развити психологију конзумације штампе, а роман је виђен као идеална парадигма штампе, односно онај облик који је најуспешније претварао читаоце у конзументе. Пракса је показала да нова публика више воли да чита измишљене приче, обликоване по њеном укусу него често сувопарне извештаје о стварности.

Романи у наставцима, који су углавном излазили недељно или месечно, донели су суштинску промену у процес читања – продужено и испрекидано читање фикције. Редовност је омогућавала да читаоци ове измишљене приче схвате као део своје животне рутине. Такође, романи су захтевали од читалаца да развију испрекидан однос према причама.

За разлику од позоришне представе или кратке приче, које су захтевале тренутно уживљавање у измишљени свет, романи у наставцима су стварали утисак да се развијају у времену, попут стварног живота. Примећено је да је трајање у времену једна од кључних одлика која је ову књижевну форму учинила привлачном за публику.

Наиме, чињеница да роман у наставцима није захтевао фокусирану пажњу у једном тренутку, већ трајну и редовну смену улажења у фиктивни свет и излажења из њега – учинила га је погоднијим за уметање у свакодневни живот људи. То се посебно односило на људе из нижих слојева, преоптерећених радним обавезама, који нису могли да приуште предуге „бегове из реалности”.

Ритам објављивања серијалног романа одговарао је све бржем начину живота и све већем расипању пажње услед раста броја информација, који су били последице нагле индустријализације у развијеним земљама. За тадашњег становника Западне Европе ситуација је била подједнако збуњујућа као што нас данас збуњују токови дигиталне револуције.

Умесно је примећено да је индустријализација утицала на рад људског мозга, а роман у наставцима, као један од производа индустријализације, доприносио је прилагођавању читалаца новонастајућим околностима. Роман у наставцима је почивао на принципу сталне и учестале смене напетих, драматичних сцена и сцена у којима се ништа битно не дешава, већ служе за „одмор”, најчешће помоћу комике. Сличан ритам се приписивао и можданом раду човека индустријског доба – изложен до тада невиђеној количини стимулуса, мозак је константно доживљавао мале шокове, након чега су му били потребни одмор и опуштање.

Шта кажу нутриционисти

Све до сада речено вероватно може много лакше да се разуме уколико појам роман у наставцима заменимо појмом серије. Иако се медиј променио, принцип је исти. Што више стимулација имамо – то више стимулација тражимо.

У данашњем свету, књига је и синоним за опуштајућу, спору разбибригу, али није увек било тако. Нетфликс деветнаестог века би објављивао романе у наставцима. А ни „бинџовање" [енгл. binge watching, маратонско гледање] није измишљено данас. Најуспешнији романи у наставцима су одмах поново издавани у целовитим издањима. Зашто „на кашичицу”, кад можемо цео лонац одједном. Какве физиолошке ефекте има сасипање целог лонца одједном? Сазнајте у следећем броју…