Вулкански записи планете – ледена језгра откривају вулканске ерупције у последњих 60.000 година

Ледена језгра на Антарктику и Гренланду открила су гигантске вулканске ерупције током последњег леденог доба. Према физичарима са Универзитета у Копенхагену који обављају истраживања, ове ерупције нас могу подсетити на осетљивост наше планете на климатске промене.

Истраживачи су ископали ледена језгра на Антарктику (где је забележено 737 ерупција) и Гренланду (где је пронађено 1.113 ерупција вулкана). Укупно 85 ерупција било је довољно велико да остави доказе о томе на половима.

Докази су у облику наслага сумпорне киселине које су за собом оставиле ерупције. То даје истраживачима назнаке колико су одређени вулкани били велики.

„Да би се реконструисале древне вулканске ерупције, ледена језгра нуде значајне податке предности у односу на друге методе истраживања", рекао је физичар Андерс Свенсон са Универзитета у Копенхагену у Данској.

Додаје да се при великим ерупцијама, сумпорна киселина избацује у горњу атмосферу, која се затим дистрибуира широм света – укључујући Гренланд и Антарктик. Величина ерупције може се проценити посматрајући количину сумпорне киселине.

Користећи индекс вулканске експлозивности, који се креће од 1 до 8, тим је пронашао 69 вулканских ерупција које су премашиле ерупцију Тамборе из 1815. године. То је био догађај довољан да блокира сунчеву светлост и покрене период глобалног захлађења.

Пре 26.500 година у језеру Таупо на Новом Зеланду, еруптирао је вулкан, који је на скали вулканске активности показао број осам, односно максималну вредност ерупције. Пре 74.000 година, ерупција се десила у Индонезији, са истим индексом. На Исланду је ерупција Ејафјадлајекидла 2010. године, имала индекс четири.

Ерупције се дешавају отприлике једном или два пута у хиљаду година, па можда нећемо дуго чекати до следеће.

Што се тиче следеће ерупције, то би могло бити за сто година или неколико хиљада година, наводе истраживачи.

„Нова временска линија вулканских ерупција за 60.000 година уназад пружа нам бољу статистику него икада раније. Сада, можемо да видимо да се много више ових великих ерупција догодило током праисторијског леденог доба, у односу на модерно доба. Пошто су велике ерупције релативно ретке, потребна је много времена да би се знало када оне могу поново да се појаве", истакао је физичар Андреј Свенсон.

Истраживачи су се надовезали на претходни рад синхронизујући временске оквире преко ледених језгара узетих са различитих полова која су им омогућила да прецизније идентификују ерупције које су имале значајне ефекте и на Антарктику и на Гренланду.

Истраживање је више од обичне лекције историје. Ледена језгра такође бележе температуре пре и после ерупција, дајући науци увид у њихов утицај на глобалну климу.

"Познавање чињеница колико је клима на Земљи осетљива на велике догађаје попут оних документованих у леденим језгрима, можемо да одредимо будуће климатске моделе. Језгра леда садрже информације о температурама пре и после ерупција, што нам омогућава да израчунамо утицај на климу", истакао је физичар Андерс Свенсон са Универзитета у Копенхагену у Данској.