Да као бруцош одете на предавање, а професор има 14 година, шта бисте помислили

Отац, који га је самостално одгајао, рано је уочио његов изузетан таленат за математику. Како је био много напреднији од остале деце, Јаша је са само седам година полагао тест за напредни ниво математике (који се ради у средњој школи), и добио најбољу оцену.

Само годину дана касније полагао је шест испита из више математике (ниво факултета) – на четири је освојио 100 одсто, а на два 99 одсто могућих бодова. Тако је постао најмлађа особа која је положила те тестове. Није више живео као обичан основац – три дана је ишао у редовну основну школу, а два дана на факултет.

У једном интервјуу, из времена када је имао 13 година, признао је да испрва није желео да потпуно пређе на студије, међутим, није имао избора – школски наставници су га успоравали због осталих ученика, а његов избор је била математика.

Како је за само годину дана показао изузетан напредак, постао је најмлађи запослени на Универзитету. Отац је био врло поносан, а Јаша срећан што више не мора да носи школску униформу. Тај његов став одражавао је природу једноставног дечака који није имао свест о својој генијалности – схватао ју је као најприроднију ствар на свету.

Јаша не форсира ништа, ужива у свом свету математике. Када је имао 14 година, изјавио је да му је живот савршен, да ради посао који воли – а воли да другима помаже да стекну математичко знање.

Након завршног курса планирао је да упише докторат. У Енглеској га зову „човек-калкулатор“. Није никад ишао у средњу школу, а математику, како каже, воли јер је у њој све егзактно; све можемо проверити – доказати или оповргнути. Додаје да је математика лака и да ужива да је проучава.

Свакако, овај век чека на његове резултате, који настају лако као дечја игра, јер Јаша је, ипак, и даље дете.