Не треба бринути, астероид иде поред Земље својом путањом
Астероид, већи од Ајфелове куле, сутра улази у Земљину орбиту, саопштила је Америчка свемирска агенција НАСА. Астероид је у облику јајета, дугачак је 330 метара и ући ће у Земљину орбиту брзином од 23.700 километара на час. Очекује се да ће проћи на извесној удаљености од Земље, али ближе него што је било који астероид прошао у последњих 20 година.
Астрономи и астрофизичари пажљиво прате тај објекат тражећи било каква одступања, али прате и податке који стижу од Насиног ровера који се готово пола године креће површином Марса.
Гостујући у Јутарњем Дневнику, Јован Алексић, студент докторских студија на Математичком факултету, смера астрономија и астрофизика истакао је да астрономи и астрофизичари прате дешавања, и да не треба бринути, јер да је то нешто толико опасно већ би била подигнута узбуна.
Има ли и живота на Марсу?
„Разлог зашто је Марс интересантна планета за истраживање, је што је Марс најсличнија планета Земљи. Од осам планета у Сунчевом систему, две су исувише близу Сунца, четири су хладне и немају чврсто тло, већ стиснуту масу гаса и на њих не може да се слети. Једино је Марс најсличнија планета Земљи, који има чврсто тло на које може да се слети и на које могу да се постављају базе", истакао је Алексић.
Напомиње да је потребно да буду испуњени многи услови, који постоје на Земљи. Ровер који је сада на Марсу је само један од бројних мисија. Тренутно је на овој планети три ровера, као и друге летелице које орбитирају. Ми имамо велики број информација са лица места.
„Србија није можда економски јака земља да може да се такмичи са светским силама, али Србија има интелектуални потенцијал. Многи наши научници укључени су у бројне међународне мисије. На Математичком факултету у Београду постоји катедра за астрономијиу где се школују будући астрономи и астрофизичари", напоменуо је Јован Алексић, студент докторских студија на Математичком факултету смера Астрономија и астрофизика.
Коментари