Кастрирани овнови живе дуже, исто би могло да важи и код људи, тврде научници

У студији објављеној на порталу eLife, истраживачи са новозеландског Универзитета у Отагу, у сарадњи са колегама из Сједињених Држава, показали су да уклањање мушких полних жлезда код овнова одлаже старење ДНК када се упореде са мужјацима који нису подвргнути овој процедури. Резултати показују да кастрација покреће женске карактеристике ДНК и хемијске процесе познате као ДНК метилација.

„И фармери и научници одавно знају да кастрирани овнови у просеку живе много дуже од оних који нису, међутим, ово је први пут да је проучена ДНК како би се утврдило да ли и она спорије стари“, наводи руководилац истраживања, докторанд анатомије Универзитета Отаго, Викторија Сагри.

Епигенетски часовник

Како би обавили ове анализе, истраживачи су прво морали да утврде „епигенетски часовник“ на основу великог узорка оваца како би могли да мере старење ДНК. Затим су упоредили епигенетски часовник кастрираних и нетакнутих мужјака и утврдили да је њихова „стопа откуцаја“ различита; што значи да се дужи живот кастрираних оваца, огледа и на њиховој ДНК.

Подлога за ову студију је брзи развој алата за проучавање старења ДНК. Недавно је постало могуће проценити старост људи и других сисара користећи само ДНК и епигенетски часовник.
Изумитељ епигенетског часовника и коаутор студије, професор Стив Хорват са Универзитета у Калифорнији у Лос Анђелесу објашњава да су успели да развију начин за мерење биолошке старости великог броја сисара.

„До сада смо погледали преко 200 врста и открили изненађујуће заједничке карактеристике старења животиња. Али истраживање на овацма је јединствено по томе што је посебно изоловано деловање мушких хормона на старење“, додаје професор Хорват.

Утицај мушких полних хормона на старење ДНК

Доктор Тим Хоре, један од руководилаца истраживачког тима и виши предавач на Одсеку за анатомију, каже да резултати ове студије пружају нове податке за боље разумевање механизма бржег старења код мушкараца.

„Открили смо да мужјаци и женке оваца имају веома различите обрасце старења ДНК , као и да су кастрати имали врло женске карактеристике на одређеним ДНК местима. Занимљиво је да се она места у ДНК која највише реагују на кастрацију такође везују за рецепторе мушких хормона и код људи много већом брзином него што бисмо иначе очекивали. Ово пружа јасну везу између кастрације, мушких хормона и полних специфичних разлика у старењу ДНК“, тврди др Хоре.

Да би разумели на која ткива снажно утиче ниво хормона, истраживачи су проучавали полне карактеристике код мишева. У ткивима у којима се налазе рецептори за мушки хормон (нпр. кожа, бубрези и мозак) примећене су велике разлике између образаца ДНК код мужјака и женки. Насупрот томе, ткива која немају хормонске рецепторе изгледала су исто код једних и код других.

„Већина истраживача користи анализу крв за утврђивање биолошке старости, а то смо радили и код оваца. Међутим, промене нису утврђене у узорцима добијеним из крви већ у кожи где смо пронашли ефекте старења специфичне за пол у узорку ДНК оваца. И ово се такође показало тачним и за мишеве где смо имали податке добијене из различитих ткива мужјака и женки“, додаје др Хоре.

Практичне користи резултата истраживања

Поред подстицаја за даље разумевање улоге мушких полних хормона у убрзању старења, истраживачи се надају да ће њихов рад имати шире импликације. На основу првог епигенетског часовника за овце, фармери ће моћи да утврде која овца ће живети дуже (и бити продуктивнија), али и да утврде старост меса, односно да открију да ли је месо за које се тврди да је сочна новозеландска јагњетина, у ствари овчетина.