Дигитална трансформација у облаку је кључно решење за здраво пословање

Да ли ће рад од куће постати учесталији?

Зоран Дошлић: Након више од годину дана пандемије, мислим да је свима јасно да се другачији начин живота и измењене пословне навике неће вратити на старо.

Натерани смо да научимо и увежбамо да радимо из свог дома, да применимо друге менаџерске методе и да се опремимо оним што је недостајало, од слушалица и камера до робусних пословних апликативних решења. Доказано је да се већина канцеларијских послова може обављати са удаљених локација. Сагледавамо све стране рада од куће.

Kолики је финансијски бенефит приликом рада од куће и да ли је јефтиније рентирати простор или пружити људима слободу избора физичког места рада, а уложити у поуздане клауд сервисе?

Зоран Дошлић: Простор је скупљи од улагања у ИТ систем који омогућава комфоран и поуздан рад од куће. Не верујем да ће у следећих неколико година доћи до масовног пражњења канцеларија.

Мислим да ћемо, свесни незамењивости контакта уживо и важности тимског духа, наставити да користимо бенефите рада од куће, али и долазити у канцеларије. Оперативни састанци су ефикаснији и неупоредиво јефтинији уколико их организујемо користећи колаборационе платформе, с друге стране, важни састанци су знатно ефектнији уз директан, људски контакт.

Kоји ће алати бити неопходни за рад од куће?

Зоран Дошлић: Првенствено поуздана ИТ инфраструктура. Свест о информационој безбедности сазрева. Замислите како би се било ко од нас осећао да ујутро упали рачунар и добије екран на коме „пише" да је због хакерског напада све блокирано.

Уколико радимо од куће потребно је да и служба одржавања самог ИТ система приступа удаљено, а притом контролисано. Још компликованије је уколико је одржавање делова система препуштено партнерским компанијама. Морамо имати записе о раду свих са администраторским привилегијама.

После рачунарске мреже и безбедносних алата, свакако треба оспособити основне апликације за удаљени приступ. Потом изабрати платформу за колаборацију, која је поуздана, безбедна и довољно једноставна за коришћење свима.

Свим средњим и великим компанијама, а рекао бих и напреднијим малим неопходан је ЕРП за управљање и контролу над ресурсима. Делује да су многе компаније које су одлагале имплементацију ЕРП-а прошле године, након преласка на ковид режим, одлучиле да хитно приступе увођењу.

Помогли смо компанијама различитих делатности и величина да током прошле године убрзано уведу и својим процесима прилагоде ЕРП. Клауд технологија је омогућила убрзање процеса и редуковала ризик, с обзиром на то да ЕРП нудимо по оперативном финансијском моделу.

Kако ћемо управљати документацијом и како ћемо потписивати уговоре на даљину?

Зоран Дошлић: Директор једне интернационалне финансијске институције ми је средином прошле године рекао да је први проблем са којим се суочио на почетку пандемије био „поштар“. Схватио је да милионски посао који води зависи и од пријема дела документације коју поштари свакодневно доносе.

Организовао је дежурство, скенирање докумената и слање надлежнима електронском поштом. Убрзо је било јасно да ће бити немогуће испратити и контролисати огроман број докумената који циркулишу између надлежних служби.

Помогли смо им увођењем ДМС (Document Management System) решења који уводи ред у архиву или писарницу и бива прилагођен специфичним процесима.

Већини компанија ДМС уводимо као клауд сервис, али поштујемо и одлуке неких организација које и даље желе или морају да у својим дата-центрима чувају све дигитализоване документе. Електронски документи се видно више користе, а примећујем да је и држава убрзала поступке на даљој регулацији и стандардизацији ове области.

За које елементе пословања видимо да ће се у будућности ширити?

Зоран Дошлић: Сасвим сигурно да ће даљу експанзију имати онлајн трговина. Биће занимљиво да видимо до којих граница у јужној Европи. И 2021. година је година ужурбане дигитализације – првенствено у медицини, производњи, агро-бизнису, па и у посусталом угоститељству.