Ровер „Радознали“ успео да сними бљештаве облаке на Марсу

Наша суседна, Црвена планета је сува, ледена пустиња, али у њеној танкој атмосфери још увек има облака који се формирају довољно често и утичу на њену климу. Марсовски облаци разликују се од онога на шта смо навикли на Земљи, где се кишни облаци углавном састоје од водене паре. На Марсу се облаци састоје од ситних комадића леда који се кристалишу око минералних честица прашине.

Пре две земаљске године, Насин ровер „Радознали“ је уочио облаке који су прелетели изнад њега раније него што се очекивало. У марту, док је Црвена планета пролазила кроз исто марсовско годишње доба, роботски истраживач, ветеран, је имао спремне камере уперене за опсежно снимање неба.

Ови снимци су довели до неких необичних закључака о природи атмосферских појава на Марсу, известио је Насин тим.

Чинило се да су облаци свеже формирани и да путују на већој надморској висини од уобичајене, од око 60 километара. Температура у том делу атмосфере је довољно ниска да дође до кристализације угљен-диоксида.

Кристализован угљен-диоксид није необична појава на Марсу. У ствари, његове поларне капе, које се састоје од залеђене воде, прекривене су релативно танким слојевима залеђеног угљен-диоксида.

Током марсовског лета, тај залеђени угљен-диоксид испарава, док је онај на јужном полу трајан, мада му дебљина варира у зависности од сезоне.

Облаци које је „Радознали“ фотографисао били су такође необични и због сјаја и боје која се преливала у свим бојама дуге, што се не дешава тако често на Марсу. До ове појаве долази зато што кристали леда пропуштају светлост залазећег Сунца.

„Увек ме задиве те боје које се појављују – црвена, зелена, плава и љубичаста“, рекао је Марк Лемон, научник који се бави проучавањем атмосфере у Свемирском научном институту у Боулдеру, у Колораду.