Пронађен чудесни прстен у древном гробу у Немачкој

Прелепи спирални прстен пронађен је у округу Тубинген, и верује се да је то најстарији златни предмет  икада откривен у том региону.

Упркос томе што је удаљен више од 1.000 километара, анализа сугерише да је накит израђен у Корнволу. 

Археолози кажу да је ово „необично рани доказ" далекосежне трговине луксузним предметима у Европи из раног бронзаног доба.

Прстен су открили истраживачи са Института за праисторију и средњовековну археологију Универзитета у Тибингену у јесен 2020. године.

Током ископавања, у близини Амербух-Ројстен, стручњаци су открили да је жена сахрањена између око 1850. и 1700. године пре нове ере у положају фетуса, и да је била окренута према југу.

Ова врста сахрањивања је типична за касни неолитски период у Централној Европи.

У новој студији, истраживачи, предвођени Рејком Красом, написали су да гроб личи на оне из бронзаног доба на оближњем платоу и очигледно је повезан са насељем на брду у Кирхбергу.

Једини предмет откривен у гробу био је спирални прстен, пронађен поред остатака жене.

Тим научника верује да је то можда украс за косу, и кажу да управо овај предмет указује да је жена имала висок социјални статус.

Анализа прстена открила је да поред злата, садржи око 20 процената сребра, мање од два процента бакра и трагове платине и калаја.

Ти трагови указују на употребу легуре злата која се природно јавља, највероватније из такозваних алувијалних наслага добијених  из река, сматрају истраживачи.

Овај састав нарочито наговештава да је прстен можда израђен у Корнволу, јер се оваква врста материјала може наћи у тамошњој реци Карнон.

Иако су старији налази злата и племенитих метала у Европи готово искључиво пореклом из наслага у југоисточној Европи, ово је један од првих предмета са јасном везом са северозападном Европом.

Тим откриће сматра доказом да су западне културне групе стекле све већи утицај на централну Европу у првој половини другог миленијума пре нове ере.